Kažeš sebi otići ću u neki drugi GRAD,
Gde su i izlasci i zalasci sunca drugačiji…
I kao što reče veliki grčki pesnik Konstantin Kavafi, nema drugog mesta, uvek ovo jedino mesto tvog postanja u kome si zarobljen i osuđen na trajanje. I kao što si ovde upropastio svoj život, tako si upropastio njegovu vrednost svuda na čitavoj planeti.
Konstantin Kavafi
Grad
Kažeš: “Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;
i srce mi je – kao leš – pokopano.
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
crne ruševine svog života spazim, ovde,
gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.”
Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.
Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš – ne nadaj se -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.
| Bog napušta Antonija
Kad se iznenada, u ponoć, začuje |
|
