Ovogodišnji FEST protekao je u senci dva (nemila) događaja: smrti svog osnivača i dugogodišnjeg selektora Milutina Čolića i incidenta na emitovanju filma “Milk” o američkoj gej ikoni, čiju je projekciju pokušala nakratko da spreči grupa pripadnika Gej strejt alijanse, nezadovoljna otkazivanjem skupa u Sava Centru.
Pod sloganom “Registruje se za FEST”, publici koja se tokom destak dana listom vratila u bioskopkse dvorane, predstavljeno je više od 80 ostvarenja. Tradicionalnu manifestaciju otvorio je jedan od najvećih glumaca današnjice Ralf Fajns, akter sada već kultnog filma “Čitač”.
Gotovo čitava ovogodišnja svetska produkcija našla je svoje mesto, razvrstana u nekoliko kategorija (Europe out of Europe, Horizonti- najbolja ostavarenja Kanskog, Venecijanskog, Berlinskog i festivala u Torontu…), FantAzije (Azijski film), Novi Argentinski film, srpski film, , Činjenice i slagalice, Otkrića… Stvaraoci – režiseri i glumci, sve sama elita, od rediteljskih magova poput braće Darden, braće Koen, Rona Hauarda, Klinta Istvuda do Sema Mendeza, Kusturice, Darko Lungulova i drugih. Prodefilovale su zvezde kao što su Katrin Danev, Šon Pen, Anđelina Džoli, Džon Malkovič, Meril Strip, Džordž Kluni, Kejt Vinslet, Gvinet Paltrou, Leonardo di Kaprio, Miki Rurke, Bred Pit… U međuvremenu, neke od njih kao što je Kejt Vinslet, junakinja “Čitača”, filma koji je otvorio FEST i “Revolucionarnog puta”, u kojem se opet našla sa starim partnerom iz filma “Titanik” Leornardom di Kaprijem, ili Šon Pen i Penelope Kruz ovenčane su Oskarom - Američke akademije za film.
Glavna tema FEST-a – moralna odgovornost
Nema novih tema, već samo novih načina tretiranja starih, večnih pitanja. Iako nam je ugledni filmski kritičar i dugogodišnji selektor Nenad Dukić rekao da nema neke zajedničke linije koja bi povezivala filmove, smatramo da se ovaj još uvek žilavi “festival festivala” više nego ikad bavio moralnim dilemama, ne samo savremenog sveta, već i onog koji kao avet iznova izranja iz prošlosti.
video-zapis intervjua s Nenadom Dukićem…
Iako različitog žanra, veoma difuzne tematike, ovogodišnja ostarenja bave se moralnim dilemama nerazrešenim u prošlosti… Sumnja, krivica, preispitivanje odgovornosti, kao da su nit koja se provlači kroz većinu filmova. Film “Čitač” reditelja Stivena Dadlija ispituje kolektivnu krivicu jednog naroda – nemačkog za nacističke zločine tokom Drugog svetskog rata. “Revolucionarni put”, kamerna drama, govori o ljubavi koja puca pod pritiskom klišea i izanđalih normi. Filmovi “Zamena” Klinta Istvuda i francuski “Božićna priča”, porodične su drame, iako ovaj poslednji razmatra krivicu na način Katoličke crkva. Na isti način krivicu tretira i film “Sumnja”, Patrika Šenlija, osuđujući pedofiliju koja cveta u okrilju Katoličke crkve.
Etika politike, i vaskrsavanje afere “Votergejt” u žiži je filmskog ostvarenja Rona Hauarda “Frost/Nixon”. Tema: intervju koji tri godine posle svog pada daje voditelju Frostu bivši predsednik SAD Ričard Nikson, ophrvan osećajem krivice. I drugi jedan “politički” film “Slučaj Bader-Majnhof” bavi se kolektivnom krivicom i ispituje da li je bio ispravan put kojim je išla grupa mladih terorista koji su se pobunili protiv američkog uticaja.
Po našem skromnom uverenju, najbolji film ovogodišnjeg FEST-a je italijaski film “Gomora”, prema bestseleru Roberta Savijanija. Film evocira biblijske teme, danteovski žonglirajući pojmove Raja i Pakla.
Još jedan film nas je osvojio – “Slučaj Bendžamina Batona”. Bizarna priča po delu američkog pisca Skota Ficdžeralda o čoveku koji rađajući se već star i stari unazad, nanovo zapanjuje neumitnošću proticanja vremena, starosti i konačne smrti.
Intervju s akterima filma “Tamo i ovde”
Razgovarali smo s Darkom Langulovim, rediteljem i scenaristom filma ”Tamo i ovde”
, koji večeras zatvara 37. FEST. Reč je o njegovom debitantskom filmu, savremenoj gastarbajterskoj drami, sa elementima ljubavne priče, koja povezuje Beograd i Njujork i postavlja večito pitanje: “Gde živeti- ovde ili tamo”…
Vaš film je rađen u koprodukciji s partnerima iz SAD i Nemačke?
- Koprodukcija je bila jedino rešenje, za mene kao debitanta. Dugo je trajala “odiseja” ovog filma, čak četiri i po godine. Usput su mi se pridružili ljudi, prijatelji koji su uneli dušu i srce u projekat. Nadam se da će i publika osetiti tu energiju i posebno mi je drago što će upravo publika FEST-a imati tu priliku, jer sam i sam stasao uz FEST i Kinoteku, uzbuđeno je rekao Lungulov.
Američki glumac, Dejvid Tornton, koji igra glavnu ulogu u filmu, istakao je da je uživao radeći s mešovitom ekipom.
- Iako sam znao da je reč o niskobudžetnom filmu, prihvatio sam, a pomogla je i moja supruga Sindi Loper, koja voli da pomaže mladim autorima. Takođe, odigrala je epizodnu ulogu i dala svoju muzičku numeru, rekao je Tornton, kome je pripala čast da večeras zatvori FEST.
Mirjana Karanović, koja igra glavnu žensku ulogu, navela je da je da su u 
srpskoj kinematografiji retke uloge sredovečnih žena koje doživljavaju lepu ljubavnu priču.
Direktor fotografije Matijas Šening rekao je da njegov zadatak bio lak.
-Beograd je divan za slikanje, ima interesantnu mešavinu stilova, ima neki svoj šmek, rekao je Šening i izazvao buru oduševljenja među novinarima.
Nagrada za najbolji film FEST-a
Nagradu za najbolji film u takmičarčarskom programu “Evropa van Evrope” dobio je film “Poklon za Staljina”, kazahstanskog režisera Rustema Abdraševa i ona je večeras svečano uručena u Velikoj dvorani Centra “Sava”. Nagradu – skulpturu “Eritrocit”, koju dodeljuje list “Politika”, primio je producent iz Rusije Igor Kalenov. Specijalno priznanje žirija pripalo je gruzijskom filmu “Druga obala”. Diplomu su primili reditelj Georgij Ovašvili i glavni protagonista, dečak Tedo Bekauri.
Nagradu “Nebojša Đukelić” dobio je film “Život i smrt porno bande”, Mladena Đorđevića.
