Politika,
utorak 17. februar 2009
Piše : Miloje Popović Kavaja
Književnik i publicista
Kada je dobio zajam ( mi to danas nazivamo kredit ) od pohlepnog mletačkog zelenaša Šajloka, trgovac Antonije je prihvatio obavezu ( mi to danas kažemo potpisao ugovor ) kojim će dozvoliti da mu zajmodavac ( mi to danas nazivamo bankar ) odseće funtu mesa ako ne vrati na vreme pare. To bi se i desilo, da mlada žena, prerušena u advokata, nije zahtevala da Šajlok , koji se spremao da to uradi, ne sme odseći Antoniju ni gram više ni manje od jedne funte, niti proliti kap krvi, pa je krvopija odustao od namere. Štaviše, izgubio je bogatstvo i bio kažnjen od dužda i suda.
Šekspir je u svom delu spasao Antonija od nezajažljvog mletačkog zelenaša , ali ko može danas spasiti milione ljudi od novih šajloka, kojih ima mnogo ( ovde ne mislimo na stotine hiljada poštenih stručnjaka i službenika , koji dele sudbinu običnih ljudi ). Mislimo na one koji se predstavljaju kao veliki, uspešni i pošteni bankari i menadžeri, a ispade da nije tako. Oni ne traže da seku meso prezaduženim građanima, kao Šajlok, ali su uspeli, vešto se prikrivajući , da iz zasede skinu kožu stotinama hiljada svojih klijenata, da ih ostave bez posla i para i da dovedu njih i njihove porodice do ivice prosjačkog štapa. Prerušeni u dobroćudne dobrotvore, maltene u humaniste, uz pomoć majstora pravnih manipulacija , neprekidno su izmišljali sve nove i nove trikove , pravne akrobacije i bombonjere za male ljude, u kojima niko nije mogao da prepozna otrov. Naivni i skromni građani podizali su kuće, kupovali automobile , pravili decu i uzimali sve više kredita, koje su im ovi nudili kao neke lepe lilihipe preko televizije, madija i interneta. Za to vreme su velesvetski mešetari , sa svojim vilama na tropskim ostrvima, sa crnim cilindrima i super limuzinama, iz svojih luksuznih kabineta pravili takođe decu, ali druge vrste – „ čerke „ svojih banaka i firmi. Ne jednu, nego na stotine, izmišljajući naivne nazive kao što su „ grupa „ , „ asocijacija“, iliu slično. Stvarajući iluziju da su oni tim mahinacijama ustvari stavljali pod svoju brigu sve te nove firme , koje su predstavljali kao dodatnu garanciju svojim klijentima, malim privrednicima, učiteljima, poštarima i drugim građanima. Da budu sigurni i i da mirno spavaju. A iza toga se krila velika pljačka modernog vremena. Stalno su izmišljali nove modele automobila i raznih privlačnih ponuda i roba, kojima su zavodili svoju pastvu. Povećavali svakodnevno cene i dovodili u zabludu ljude da oni sve to mogu da pokriju novim kreditima. Izmišljeno je i ime potrošačko društvo, koje je bilo dimna bomba za juriš na bogatstvo preko leđa građana.
Uspeli su da prevare i uspavaju najpre svoje države, koje su – zarobljene svetskim poslovima i ratovima – verovale da te velike korporacije, koje su prerasle u mnogo slučajeva u dinosauruse – rade za dobro svih i, i da sve to ide samo po sebi i u dobrom smeru. Veliki mešetari su uspeli i njih da uspavaju. Svoje velike države, moćne svetske sile. A novi šajloci su povećavali svoje plate i bonuse ( vešto izmišljena reč – eto, to je , znate, „skromna „ nagrada za dobar rad nas i naših menadžera), pa su dobijali godišnje plate od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi,a bonusi su rasli do neba.
Sve se to dakle desilo, ali ono što malo ko može da objasni jeste kako da te svetske dafine i jezde niko nije mogao na vreme da otkrije i onemogući. Gde su bili ti silni političari, senatori , ekonomisti, analitičari , profesori , savetnici i konsultanti, silni stručnjaci i naučnici, sa naočarima velikih dioptrija Koje smatraju velkikim magovima finansija i novca. Koji umeju tako lepo da pričaju na telelvizijama i u fakultetskim aulama. Sinoptičari i meteorolozi prave dugoročne i kratkoroćne prognoze, pa nam kažu kada možemo očekivati kišu, a kada će pasti sneg. Čak i seizmolozi daju procene i upozoravaju kada mogu da se povampire vulkani i da se zemlja zatrese. A ovi pomenuti? Gde su bili? Šta bi sa njihovim velikim znanjima i doktoratima? Pored toga što im se može reći da su se obrukali i da ne poznanju ono što rade – nije teško zaključiti da su mnogi od njih bili deo te velike zavere i gigantske manipulacije. Da su svoja znanja i pozicije i oni iskoristili za sebe i svoje egoizme. Da su ih velike pare korumpirale i zatvorile im usta.
Probuđene i osramoćene države, sa svojim velkikim aparatima i činovnicima, izdvajajući hiljade milijardi da bi se pokrila pljačka od strane novih zelenaša, sada postaju – malo kasno i u poslednji čas – akcionari u tim bankama i firmama, pokušavajući da zaustave plimu recesije i otpuštanja ogromnog broja radnika i stručnjaka. I počinju istragu da utvrde šta se to desilo što je skoro ceo svet dovelo na ivicu provalije. Počeli su i da preslišavaju moderne šejloke pred senatskim i parlamentarnim komitetima, a ovi se tobože kaju i priznaju svoje greške. A neki kažu da će vratiti milione i milijarde koje su pohlepno uzeli. Ili da će svoje pokajanje za pljačku dokazati i time što će raditi za jedan dolar godišnje.
Mnogi se sada pozivaju na starog Marksa i njegovo viđenje društva, koje mora da doživi slom kada se bogatstvo nađe u malom broju ruku.Ovde se našlo u ne malom broju ruku, jer se sve ovo dogodilo najpre u velikim državama, sa velikim potencijalima i velikim brojem stanovnika. Utoliko je teže utvrditi kada je, gde i kako sve počelo, i predvideti kako će i kada sve to da se završi. I da li će, kao Šajlok ,kome je mletački sud oduzeo bogatstvo i kaznio ga, doživeti sličnu sudbinu, Ili će uspeti, kao veliki manipulatori, da nađu opravdanja za svoja (ne)dela i da na drugi način krenu da zadovoljavaju svoju pohotu.
