Jan
Koliko nas stvarno boli Briga?
Legenda kaže da se mi Srbi već dugi niz vekova krčkamo u đavoljem kazanu iz koga bih se lako svi ičupali samo kad bi se, barem na trenutak, složili. Po toj legendi bilo je prilika kada je nekolicina i uspela da se nekako dogovori da jedan drugome na glavu se popne, stane na ramena i naprave živi most do vrha kazana kako li bi se ičupali i užasa spasli… Naravno da ovakva legenda nastala ne bih da se nije uvek našao neko ko bi iz pakosti, ljubomore, inata i ko zna još kojih vrlih i plemenitih osobina našao da nadomak oboda lonca povuče celo kolo nazad u “bućkuriš”. Ako u kompilaciju uvrstimo i mit o jednoj šljivi i Tarabiće, onda mi nismo od juče… tu de smo.
Glup narod Bogu hvala nismo, mudrosera od vajkada naša istorija je puna kao i galamdžija. Žita u kukolju uvek će biti. Pa zašto onda ne daj bože da se Srbi slože?! Danas gledam Grčku milioni ljudi na ulicama, juče slušam Apsolutnog genija u ulozi Qrčevog apsolutzma i Krezavog autoriteta.
Da li neko misli da se revolucija diže iz udobnog doma od 105 kvadrata ukrašenim punim frižiderom? Revolucija moj brajko iz stomaka dolazi… I da još’ jedna stvar: Ne diže se revolucija da bi se diktatura zbacila, nego se revolucija diže da bi se diktatura uspostavila.
