Diplome trećoj generaciji programa uručio je direktor škole WebNovinar, Aleksandar Mitić, koji je upozorio da se srpski onlajn marketing stručnjaci žale na nedovoljno kvalitetan internet sadržaj, da srpski mediji stidljivo koriste tehnike i prednosti internet novinarstva, ali i da kompanije još ne uviđaju značaj investiranja u edukaciju iz veb novinarstva.

U ime Udruženja novinara Srbije prisutnima se obratio generalni sekretar Nino Brajović i rekao da će škola WebNovinar ostati jedan od ključnih prioriteta ove strukovne organizacije.

Ispred  USAID i IREX-a obratila se Ivana Bjelić podsećajući da je jedna od aktivnosti ovih organizacija u Srbiji, u okviru Programa podrške medijima, i podrška razvoju medijskih udruženja i njihovih kapaciteta.

“Program podrške promoviše razvoj internet medija, oglašavanje, internet tržište i kroz treninge obučava novinare za rad na veb platformama”, istakla je ona i naglasila da su IREX i USAID prepoznali kvalitet programa škole i predavača, koji su vodeći stručnjaci za veb medije.

Urednik portala “Mingl” i jedan od predavača u školi Dragana Petković ocenila je da nove tehnologije otvaraju nova radna mesta za novinare, i da je pitanje samo da li su oni spremni da inoviraju svoja znanja i tako odgovore zahtevima vremena.

“Osim toga što je kreator sadržaja, novinar je sada i moderator zajednice, neko ko mora da brine o onlajn reputaciji svog medija, on je sada osoba koja mora da zna mnogo više od toga da napiše vest”, rekla je ona.

Novinar i urednik Radio-televizije Srbije Zoran Stanojević istakao je da je jedan od problema u razvoju veb novinarstva to što tradicionalni mediji internet ne vide kao bazu, navodeći primer da pisani mediji na onlajn stranicama objavljuju delove, a u štampanim izdanjima cele tekstove.

On je izrazio i bojazan da nove tehnologije od novinara prave puke popunjače novinarskih rubrika ali da se nada da do toga neće doći uprkos tedenciji automatizacije novinarskog posla i želji da se sa manje ljudi proizvede više sadržaja i oni jeftino distribuiraju putem kompjutera.

Direktor poslovanja na internetu kompanije Adria Media Dejan Nikolić kazao je da će u narednom periodu budućnost onlajn medija zavisiti od njihovog uspeha da sadržajima privuku oglašivače koji bi se reklamirali na njihovim stranama.

Direktror e-PR sluzzbe kompanije McCann Erickson Miloje Sekulić je sa svoje strane, u duhu teme, izveštavao sa skupa preko Twittera i prenosio učesnicima pitanja koja su preko te društvene mreže postavljana od strane onih koji nisu bili u mogućnosti da fizički prisustvuju skupu.

Škola “WebNovinar” usavršava polaznike za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i veb marketingu. Podeljen je u 30 sesija, odnosno 96 časova, koje studentima predaje 15 profesionalaca iz oblasti veb novinarstva, komunikologije, PR-a, marketinga, dizajna, programiranja, multimedije.

Ove godine kurs su podržali USAID i IREX.

• Zoran Stanojević, novinar i urednik RTS, kolumnista magazina Vreme
• Veljko Popović, urednik sajta dnevnog lista Blic
• Dejan Nikolić, direktor poslovanja na internetu kompanije Adria Media
• Miloje Sekulić, direktor e-PR sektora agencije McCann Erickson Public Relations
• Dragana Petković, urednik portala Mingl i IT događaji
• Aleksandar Mitić, direktor škole WebNovinar (moderator)

Panelu će prisustvovati i deset polaznika škole “WebNovinar”, više predavača te škole, kao i novinari, eksperti i studenti zainteresovani za tematiku onlajn medija.

Cilj panela je da promoviše važnost poboljšanja kvaliteta sadržaja u onlajn medijima u Srbiji, da uoči probleme, ponudi rešenja i doprinese interakciji između proizvođača i korisnika onlajn sadržaja.

Ove godine kurs podržavaju USAID i IREX.

U izradi priručnika su učestvovala 15 predavača škole “WebNovinar”.

Ima preko 220 strana i ekskluzivno je namenjen polaznicima kursa.

Došen, osnivač i direktor kompanije Hinton Group, boravio je u Beogradu na poziv kompanije ABC Srbija, i održao predavanje na temu “Važnost kreativne strategije u onlajn marketingu”.

Prvi sajtovi su sajtovi predsednika i vlade Rusije napisani ruskom ćirilicom - “president.rf” i “praviteljstvo. rf”.

Kolesnjikov je rekao da se sada ti sajtovi mogu tražiti u bilo kojem sistemu za pretragu, napisani na ruskom jeziku. Ruski domen do sada je bio “ru”.

Predsednik korporacije ICANN Rod Bekstrom uručio je danas Kolesnjikovu sertifikat kojim se potvrđuje da je ruski Koordinacioni centar administrator prvog u svetu ćiriličnog domena.

Danas je aktiviran i postupak koja će omogućiti da svi sajtovi budu prikazani u dva domena “rf” i “ru”.

Beta

Snežana Luković je zaposlena u PR službi Beogradskih elektrana. Radila je u redakciji studentskog radija „ Index 202“, Službi za informisanje „Beopetrola“ i honorarno u reviji SAT plus. Završila je MecCanEricksonovu Londonsku školu odnosa s javnošću, kurs Web dizajna. Član je Društva Srbije za odnose s javnošću i njene online PR sekcije. Elektronska pošta snezaluk@yahoo.com

Aca Todorović studira Arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnik je mnogobrojnih domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara. Dve godine radi u oblasti odnosa sa javnošću u McCann Erickson Clipping-u na mestu operatera elektronskih i web medija. Jedan je od osnivača Udruženja građana “Trablmejker”, i radi na mestu pomoćnika GLODUR-a na portalu http://www.trablmejker.com gde piše recenzije knjiga. Član je još dve NVO koje se bave promocijom ljudskih prava i unapređenja civilnog društva. Trenira kendo. Elektronska pošta mozakoperacije@gmail.com

Slavica Lužnik je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Radi kao novinar i urednik sajta Ministarstva odbrane u Medija centru “Odbrana“. Radila je kao novinar u prištinskom listu „Jedinstvo“ do 1999. godine i u službi za informisanje kao analiticar u odeljenju za analizu medija Ministarstva odbrane. Elektronska pošta slavica.luznik@gmail.com

Vesna Masalović je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu . Radila je u redakciji izdavačke kuće Clio. Zaposlena u Udruženju novinara Srbije kao asistent project menadžera. Elektronska pošta vesna.muravljov@gmail.com

Biljana Srbljak je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tokom studija radila je na radiju Gorazdevac na mesti izveštača i prezentera vesti. Radi kao novinar i administrator u Udruženju novinara Srbije. Elektronska pošta biljana_s22@yahoo.com

Janko Cvetković je apsolvent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smer novinarsko-komunikološki. Radio je kao novinar u dnevnom listu Politika. Trenutno je saradnik Fonda Slobodan Jovanović. Elektronska pošta jankocvetkovic@yahoo.com

Relja Simičić je profesor rumunskog jezika. Vodi svoj lični blog na adresi - http://reljasimicic.blog.rs/blog/reljasimicic. Aktivan u srpskoj i rumunskoj blogsferi, kao i na raznim forumima. Planira da upiše postdiplomske studije iz oblasti koje se bave internet marketingom, komunikacijom, a posebno ga interesuje PR online. Elektronska pošta reljasimicic@gmail.com

Kolins je na predavanju studentima žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu rekao da će za tradicionalne novine u bliskoj budućnosti biti bolje da šest dana u sedmici izlaze samo na internetu, a samo jedan dan, i to za vikend, u štampanom izdanju.

“Novine neće umreti, ali moguće je da će umreti njihova štampana izdanja”, kazao je Kolins i ocenio da štampani mediji u eri interneta moraju da prestanu da razmišljaju o rokovima za štampu.

Dodao je da slična budućnost čeka i televizije i ocenio da klasično emitovanje programa odlazi u prošlost jer je preskupo. Prema njegovim rečima, i mas-mediji kakve danas poznajemo otići će u zaborav, a budućnost će pripadati medijima koji će segmentirati svoje sadržaje prema tipovima publike.

Kolins je ocenio da će internetski sajtovi biti glavno sredstvo medijskog izražavanja i glavno sredstvo za preživljavanje medija. On je rekao da je glavna prednost interneta to što se sadržaji na njemu mogu čitati, gledati ili slušati širom sveta, odnosno mediji više neće zavisiti od fizičke lokacije na kojoj se nalaze.

“U sledećih 20 godina čeka nas neverovatna medijska revolucija i ja sam jako uzbuđen zbog toga”, rekao je Kolins, koji predaje u Školi novinarstva u američkoj državi Misuri.

Beta

Neprofitna novinska organizacija ProPublika nagrađena je za članak novinarke Šeri Fink o kontroverznim smrtnim slučajevima u jednom zdravstvenom centru u Nju Orleansu posle smrtonosnog udara uragana Katrina 2005. godine, napisan u saradnji sa “Njujork tajms magazinom”, javio je AP.

List “Vašington post” osvojio je ove godine najviše Pulicera, u čak četiri kategorije.

Pulicerova nagrada, koju je ustanovio mađarsko-američki novinar i izdavač Džozef Pulicer, dodeljuje se u 21 kategoriji za najveće doprinose u novinarstvu i umetnosti.

Prvi Pulicer dodeljen je u junu 1917. godine, a od tada se dobitnici priznanja proglašavaju svakog aprila.

Tanjug

Predavač novih medija Dragana Petković održala je predavanje o razvoju interneta i novih medija i uticaju tehnologije na promene u društvu.

Polaznici Škole veb novinarstva, koji uglavnom dolaze iz komunikoloških profesija, će se do početka juna, uz pomoć vodećih srpskih veb stručnjaka, upoznati sa tehnikama istraživanja, pisanja, uređivanja i multimedijalne produkcije sadržaja na internetu.

Cilj škole je da, po završetku kursa, polaznici postanu sposobni da samostalno ili u internet redakciji proizvode sadržaj po najvišim profesionalnim i etičkim standardima, u skladu sa odgovarajućim komercijalnim okruženjem.

Škola veb-novinarstva Udruženja novinara Srbije osnovana je 2008. godine i predstavlja jedinstven,sveobuhvatan, praktičan kurs veb novinarstva u regionu.

Kurs će se održavati vikendima, od 20. marta do 6. juna 2010.

Kurs je namenjen novinarima, komunikolozima, studentima novinarstva, PR profesionalcima i svim zainteresovanim za nove medije, koji žele da se usavrše za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i internet marketingu.

Treća generacija polaznika škole WebNovinar kreće sa radom 20. marta 2010. u prostorijama Udruženja novinara Srbije.

Predavanja će držati 15 vodećih srpskih internet profesionalaca, kao što su Istok Pavlović, Dragana Vukajlović, Nebojša Radović, Milica Sekulić i drugi stručnjaci iz oblasti internet novinarstva, komunikologije, PR-a, marketinga, veb dizajna, veb programiranja i multimedije…

Kurs se sastoji od 96 časova, tokom kojih ćete na interaktivan način učiti o sledećim temama:

• Tehnike izveštavanja
• Kako se piše za veb
• Uređivanje u veb medijima
• Osnove veb arhitekture
• Osnove veb dizajna
• Veb multimedija - Video, audio, fotografije, dokumenti na vebu
• Alati za saradnju i učenje na vebu
• Osnove internet marketinga
• Upotreba društvenih mreža u novinarstvu

Kurs se održava u okviru programa Udruženja novinara Srbije, uz podršku IREX-a, vodeće međunarodne organizacije za podršku inovativnim programima iz oblasti medijskog obrazovanja.

Svaki čas traje 45 minuta. Časovi se održavaju subotom i nedeljom u prostorijama Udruženja novinara Srbije. Svi učesnici imaju pristup kompjuteru i internetu.

Školarina iznosi 36.000 dinara (sa PDV-om) i plaća se u tri rate.

Pogledajte raspored predavanja.

Rok za prijavu za učešće u školi je 10.mart 2010. Popunite formular da biste se prijavili za školu.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte UNS: 011 3236 493, info@uns.org.rs ili direktora škole Aleksandra Mitića: aleksandar.mitic@yahoo.com

Cenzura na Internetu vodi u jednoumlje - zaključeno je na okruglom stolu o etici u veb-novinarstvu koji je održan u Udruženju novinara Srbije. Linkovanje može biti predmet zloupotrebe. Različita mišljenja o društvenim mrežama.

Tokom dvočasovne diskusije postignuta je saglasnost da je dodatak Kodeksu novinara Srbije neophodan. Standardi veb-novinarstva moraju da budu u Kodeksu jer je Internet sadašnjost.

Na početku svečanosti rukovodilac Škole veb-novinarstva Ljubiša Bojić uručio je diplome Darku Nikoliću, Dragani Banković, Tijani Vlahović, Žikici Živkoviću, Goranu Necinu, Katarini Jovanović, Gordani Erić, Draganu Miloševiću, Dragani Bjelici, Bojanu Veličkoviću i Bojanu Cvetkoviću. Pogledajte njihove kratke biografije.

Detalje diskusije predstavnika on-lajn redakcija i stručnjaka za veb možete videti ispod (fotografije, video zapis i zapisnik).

Autori foto-slajda su Milica Stojković, Žikica Živković i Goran Necin.

Autor video spota je Goran Necin. On je prvi objavio svoje viđenje događaja na svom sajtu.

Zapisnik je vodio Dragan Milošević.

Izlaganje veb-novinarke Milice Stojković na okruglom stolu inspirisalo je Dragana Varagića da napiše tekst o njoj. On je prethodno najavio ovaj događaj na svom blogu. Zanimljivi su komentari Varagićevog teksta.

Miloš Petrović tvitovao je sa događaja (1, 2, 3).

Polazne tačke za diskusiju i etici u veb-novinarstvu možete pročitati na sajtu Škole veb-novinarstva.

Ona je govorila o osnovnim čitalačkim identitetima, tržišnom planu, linkovanju, naslovljavanju, boljem korisničkom doživljaju i optimizaciji za pretragu.

Maja Vujović drži obuke iz poslovnih komunikacija državnim službenicima, brend menadžerima, stručnjacima za marketing i konsultantima. Početkom sledećeg meseca ona će održati dvodnevnu obuku o “upravljanju krizama i kriznom PR“.

Vujović je napisala komentar za sajt Škole veb-novinarstva “pismo novinarima iz prošlosti o budućnosti”. Na sajtu Kompas komjunikejšns SEE dat je prikaz njenog teksta.

Autor fotografije je Nenyaki

Cilj razgovora veb-novinara, urednika i medijskih delatnika je sačinjavanje etičkih standarda veb-novinarstva koji će ući u Kodeks novinara Srbije kao prilog.

Učesnici ovog okruglog stola razmotriće profesionalne i etičke standarde veb-novinarstva i odgovoriti na dva pitanja:

Da li biste neki od navedenih standarda izmenili i kako?
Da li biste dodali neki standard koji nije naveden u dokumentu i koji?

Pre razgovora o etici, polaznicima druge generacije Škole veb-novinarstva biće dodeljene diplome i udžbenici.

Autor fotografije je Hiddedevries.

Novinari su uvek bivali posebni ljudi, terani nagonom da provere, upotpune i razjasne, pa masovno proslede informacije koje poseduju. Bolje obavešteni od drugih, behu to ljudi puni podataka, ne baš studiozni i strpljivi (jer za to nisu imali vremena). Hitro su vršili uviđaj, nalazili sličnosti u naoko nevezanim temama, munjevito analizirali i sklapali sliku. Živeli su od razotkrivanja problema i znali više neprijatnih istina nego većina, pa su bivali bez iluzija i malo ko od njih bi bio entuzijasta bilo čega - sem svega lošeg po zdravlje.

U stalnoj trci za svim što je novo, novinari su imali pouzdanu podršku - urednike, lektore, dokumentaciju, tehniku - i zato su svakodnevno postizali objavljive rezultate. Morali su da budu i fizički i duševno izdržljivi zbog napetosti u poslu, a nju su na dugi rok mogli da podnesu samo pojedinci van standarda.

Tu otpornost novinarima nije davala čvrstina, već fleksibilnost. Ona ih je činila i sklonim empatiji. Blagoglagoljivi, neposredni, brzo bi gradili kontakte, ali i trajno čuvali svoje poverljive izvore i veze. Mahom ekstrovertni, svakodnevno su uživo razmenjivali misli sa mnogo ljudi. I taj poriv imao je zanatsku svrhu - viđenje teme sa više strana razvijalo je objektivnost. A puna objektivnost je toliko retka da predstavlja oblik hrabrosti.

Zato su najvrsniji novinari istovremeno bivali i smeli i poštovani i popularni. Nisu štedeli nikoga - ni vlast ni podanike - pa su svakoj sredini bivali važno ogledalo. Kroz istoriju modernog doba, kako su svemoćni vladari prerastali u bezlične tehnokrate, tako su i lucidne dvorske lude postajale ugledni nezavisni novinari. Ako ikoja profesija simboliše taj razvoj, te zadimljene crno-bele industrijske vekove - to je novinarstvo. Neumitno, međutim, ti su vekovi prohujali.

Najveći izazov za vas, današnje i buduće novinare, je činjenica da već teče XXI vek - sivo doba baza podataka. Već smo otključali ljudski genom, podigli planetarnu mrežu džepnih telefona-lokatora i razvili informacionu megastrukturu sa bezbroj puta više podataka nego korisnika. Ta potpuna promena okruženja iz osnova menja i prirodu zanata novinara.Informacije dostupne javnosti sada su i detaljnije i preciznije nego ikada, a javnost ih prihvata spremnije nego ikada.

Menadžeri, konsultanti, analitičari, investitori, državni službenici, preduzetnici - svi oni u svojim oblastima svakodnevno prate stručne dnevne biltene, nedeljne preglede i kvartalne izveštaje. Nije slučajno što tradicionalni mediji ubrzano gube publiku, jer ima sve manje potrebe za njihovom suštinom - da javnosti protumače proverene podatke u koje su jedini imali uvid. Informacije su sada svima dostupne, neobrađene kao sirovine.

Danas svaki korisnik Interneta ima pristup nesravnjivo većem korpusu podataka nego što je i najobavešteniji novinar ranije mogao da ima. Zato novinari danas ne mogu da svaštare, već moraju da se posvete važnim oblastima i da u njima postanu studiozni i strpljivi eksperti, to jest da razviju sposobnost da pribave i procesuju najveći broj podataka o nekoj temi najvećom brzinom - preko brzih i pouzdanih veza, i oflajn i onlajn.

Nalaženje tema više ne zavisi samo od ‘novinarskog nosa’. Mnoge ozbiljne tajne u današnje doba razotrkrivaju neki drugi ljudi - insajderi, autsajderi, opozicionari, tračeri. Ako u reci ima zlata, svako može da ga nađe filtrirajući vodu - ali grumenje zlata nalaze samo oni najsmireniji, najuporniji i najstrpljiviji. Jednako je u novinarstvu - samo novinari su obavezni da pri objavljivanju informacija budu objektivni, uzdržani i argumentovani. Ni u najdrastičnijim situacijama ne smeju da nastupaju emotivno, dok u praksi svi drugi smeju svakoga javno da vređaju ili kleveću, zaštićeni anonimnošću ili drugom vrstom imuniteta.

Sem možda u najzabitijim krajevima, svi novinari danas već odavno pišu onlajn, makar i im tekstovi bili namenjeni isključivo štampanju. Omogućivši im da sadržaj svojih tekstova kucaju direktno u računare, mediji su se, radi ubrzanja proizvodnog procesa, usput odrekli i dobrog dela tehničke podrške novinarima. Stručno lektorisanje, bilo u štampi ili u elektronskim medijima, danas je očigledno napušteno. Kopači novinarskog zlata moraju sada, kako znaju i umeju, sami svoje zlato i da obrađuju za prodaju.

Kako se od informativne sirovine sačinjava valjan novinarski proizvod, suštinsko je pitanje. Ako pogledamo kako je sve počelo - od zvaničnih glasnika, koji bi čitali vladarske odluke okupljenim meštanima - jasno je da se informisanje javnosti oduvek zasnivalo na veštini retkih pojedinaca koji su - za razliku od puka - znali zanat pisanja i čitanja. Opšte razumevanje novosti zavisilo je od sposobnosti autora da sroče razumljiv, logičan i nedvosmislen tekst i od veštine glasnika da ga razgovetno saopšte. Sve je tako i danas, samo je tada trebalo znati vešto pisati perom i mastilom i razglasiti vest širom mreže puteva, a danas treba umeti vešto pisati na računaru i proširiti informacije širom mreže računara - to jest Internetom.

Danas informacije ne šire samo novinari - one se šire skoro same, jer ih spontano i često bez provere prosleđuju hiljade korisnika, mahom bez veze sa medijima i novinarstvom. Puk se, naime, masovno opismenio, a sada i izveštio u korišćenju računarske mreže da širi informacije koje smatra važnim ili zanimljivim.

Autor fotografije je Guillermo Esteves

Ipak, od kad je sveta i veka, po radu se majstor poznaje, pa će se tako i dobri novinari uvek poznavati po vešto sročenom, jasno napisanom infomativnom sadržaju, ma kako se on publici plasirao.

Pravila dobrog pisanja koja su važila nekada samo delimično važe i sada, a neka nova pravila pisanja su, zbog primene računara, postala jednako važna - ako ne i važnija.

Ako ste dakle stvarno spremni na uvek težak novinarski zanat, ako ste voljni da preuzmete na sebe odgovorni posao informisanja javnosti, da strpljivo tražite, uporno filtrirate, pažljivo obrađujete i uspešno plasirate informativno zlato, najbolji među vama savladaće i stroga pravila pisanja za Internet, kao informativni filigran. Neće vam biti lako, ali će vaši novinarski radovi uvek da sijaju izuzetnim sjajem, nadaleko.

Autor teksta je Maja Vujović. Ona je trener, konsultant i publicista na teme komunikacija i medija, a njena elektronska knjižica Pisanje za Internet dostupna je, pod Creative Commomns licencom, preko sajta “CompassComm“.

Autor veb-sličice je Marco Raaphorst.

Proganjale su me noćne more dok nisam tog jutra seo za računar. Mislim se ja - dosta je više bilo pitanja s odgovorima pod a), b) i C) po američkom običaju ili po našem - daj studentu što teže pitanje, ako je moguće da nikada nije čuo za pojam o kome ga pitaš, kako bi odustao.

Tako naletih na FEST. Informisah se od ljubaznih službenika za odnose s javnošću i saznah da će veb-novinari čak besplatno moći prisustvovati projekcijama. Kreativni naboj pretvorio sam u tekstualni slajd (što bi mi Srbi rekli prezentaciju), koji komično, ali u isto vreme ozbiljno objašnjava šta je veb-novinarima činiti - ili daje upustvo za upotrebu završnog testa na filmskom festivalu.

Očekivao sam - vrli veb-novinari će se pristojno spremiti za test, u stvari FEST. Prva se oglasila Gordana Erić u stilu - ajmo juriš. A zatim su stigle poruke iznenađenja i zaprepašćenja:

O čemu je ovde reč????? 

Pa gde sad sve ovo kada sam polumrtav u krevetu? Ijaaaao… (zbog gripa)

Neki su se bunili, izvlačili, drugi su pokazali da im je stalo do ocene, a ima i onih koji su se pravili ludi:

Ja samo ne razumem da li će naše obaveze biti od jutra do mraka?

Još ne razumem šta znaci 50% ocene?

I gde dolazimo u 10 sati?

Na ulazu u Centar Sava sačekali su me dobro raspoloženi veb-novinari Darko Nikolić i Dragan Milošević. Milošević nas je s vremena na vreme fotografisao (kasije sam saznao da je u readkcijskoj raspodeli rada dobio zadatak da slika veb-novinare?!). Nikolić je uredno doručkovao pre dolaska za razliku od mene. Ja sam svoju užinu doneo na lice mesta.

U Centar Sava, s osmesima na licima i teškom artiljerijom u rukama (profesionalna kamera i ogroman stalak koji liči na bazuku)  dolaze Dragana Banović i Žikica Živković. Iako sam im rekao da kolege ne moraju da muče dragog nam Žikicu koji usput poseduje televiziju “Kolubara”, jer nije sramota snimati s običnom amaterskom kamericom, veb-novinari su odlučili da ostanu profesionalni do kraja.

Nego, odlučih da ostavim najbrojniju redakciju u CS (ili SC., ali to će ostati dilema do kraja ovoog teksta) da se dogovore. Tako sam otišao u jedan separe da nešto prezalogajim. Ulazim ja tako, kad ono imam šta i da vidim - Glavni odbor Demokratske stranke će zasedati uskoro.

Ne marim ja mnogo, sednem u separe, raširim pecivo i jogurt po stolu i počnem da klopam. Prolaze tako uglađena gospoda funkcioneri pored mene, sve sa fasciklama na kojima su žute tačkice. Sede tako jedan od njih pored mene da pita gde ima nešto da se popije. Odgovor je lak - bar je pravo pa desno. I tako stariji gospodin i ja ožežili po politici. Ja sam skoro zaboravio da su tu i veb-novinari, dok ne dođoše s bazukom (stalak za kameru).

Kažem ja njima, što se sačekate predsedika (države a ispostavilo se i DS) da ga ukratko priupitate za FEST, dok on užurbano prolazi ka sali za zasedanje. Žikica reče da to nije moguće jer takva rabota može se sočiniti samo preko kancelarije predsednika (nedostatak volje za avanturizmom, ili profesionalni postupak koji se mora poštovati?).

Zaputimo se tako mi ka maloj sali CS kako bi odgledali novinarsku projekciju filma “Kreće se”. Dobro pripremljena (jedna od retkih) Dragana Banković (ili u daljem tekstu Gaga Snaga) kaže da će umesto filma “Kreće se” biti prikazan drugi film o smehu koji rešava sve probleme.

Posle kraćeg objašnjavanja s osobom na ulazu (zašto nemamo propusnicu za novinare) Gaga Snaga i ja sedamo ispred platna. Snaga kucka poruke. Iznervirah se, mislim ne prati film, a onda se setih da sam ja napisao da se izveštava uživo. Snaga napisa tvit:

Poslednji dan 37-og Festa počeo sa filmom “Happy Go Lucky“

 
Darko Nikolić (zvani Priča) krenuo je da hvata atmosferu. I uhvatio je tvit:

“Između zidova” na projekciji od 11 sati dobio veliku publiku, nakon što je u Kanu prošle godine osvojio Zlatnu Palmu.

Žikica Živković uputio se da postavi kameru u prostoru predviđenom za novinarsku konferenciju. On je verovarno prvi predstavnik medija koji je došao na drugi sprat CS tog 1. marta.

Dok je veb-redakcija obavljala ranoranilačke poslove, u bazi je sedeo izvršni urednik Bojan Cvetković. Pošto cenjeni CBojan (ili StratUM, kao što naslov njegovog sajta kaže) mnogo voli kafu, potajno smo se pribojavali da ne šmugne u kafe Resava (kultno mesto veb-novinara). Ja se udubio u film (Happy Go Luckey) za koji Gaga tvituje:

Iako je sala skoro prazna, reakcija publike na britansku komediju o veseloj i bleskastoj učiteljici Popi je odlična!

Kad ono stiže mi poruka od CBojana da mu pošaljem šifru od sajta za specijalno pokrivanje, jer ne može da se uloguje. Sredili smo to zahvaljujući našem predavaču i IT stručnjaku Aleksandru Uroševiću (Urketu). Urke je morao da izmeni lozinku, da mi je pošalje SMS porukom kako bi ja tu novu lozinku prosledio CBojanu. Urke, tebi hvala!

Taman sam seo da nastavim gledanje ostvarenja britanske kinematografije s Gagom Snagom, kad ono Gordana Erić mi šalje neke izmene njenog zadatka. Pogrešna adresa Gordana! Valjda imaš svog urednika? Ah da, oni nisu imali urednika, sem izvršnog (CBojan), koji je tvitovao sadržaj Gordanine poruke i obzanio mnogobrojnoj publici sajta čemu da se nadaju:

Očekujemo intervju s poznatim filmskim kritičarem, g-dinom Nenadom Đukićem.

Onda sam se ponovo vratio u “dvoranu” kako bi me požrtvovani Goran Necin (Neca) počastio još jednim SMS pitanjem (Što nisam ugasio telefon, pitam se sada). Zahvaljujući mojoj čestoj upotrebi mobilnog uređaja (tipkanja poruka) jedan gospodin koji je sedeo pored mene “pobegao je” ispred (izvinjavamo se, mnogo se izvinjavnjaamo). Elem, Neca se kretao ka mestu specijalnog pokrivanja ali zbog dobrih međuljudskih odnosa u redakciji i gripa koji ga je tresao, on nije zanao gde da dođe (ili nije pažljivo pročitao moj tekstualno sladj, kao i mnogo veb-novinari).

Za to vreme, dok sam ja sedeo i nervirao se, još jedan posvećeni veb-novinar bio je na zadadtku. Dragan Milošević bombarduje “Tviter” porukama sumnjivog značaja za širu javnost:

Veb novinari napravili finalni dogovor pokrivanja finalnog dana 37. Međunarodnog filmskog festivala.

Očekuje se skora konferencija za štampu.

Posle gledanja filma, Gaga Snaga i ja srećemo uzavrelu atmosferu u prepunoj sali za novinarske konferencije. Žikica Živković (s najvećim stalkom za kameru u prostoriji) spreman je za akciju (snimanje događaja).
Dragana Bjelica je došla i sprema se za tipkanje poruka. Ona tvituje:    

Glavna nagrada u Programu “Evropa van Evrope” pripala filmu “Poklon za Staljina”

U toku je nastavak konferencije za štampu! Dvanaestočlana ekipa filma “Tamo i ovde” predstavlja svoje ostvarenje!

Film “Tamo i ovde” Darka Lungulova zatvara 37. Međunarodni filmski festival!

Film “Tamo i ovde” od jeseni u bioskopima u Srbiji!

Darko Lungulov izjavio na konferenciji za štampu da je “njegov film `Tamo i ovde` malo ljubavno pismo Beogradu”!

Svetska premijera filma “Tamo i ovde” danas u Beogradu, na 37. Međunarodnom filmskom festivalu!

Veoma informativno, ali uzvičnici nisu potrebni, zar ne? Nastavim ja tako dalje i dođem do separea s računarima. Tu je redakcija zauzela svoje mesto. Katarina Jovanović je na predviđenoj poziciji. Probijem se ja tako do bara, kad tamo požrtvovani Neca pije koka-kolu s požrtvovanim Darkom (mučenici, veb-novinari, još se truju). Darko u senzacionalističkom tonu tvituje:

Finansijska kriza drma Srbiju ali ne i Sava Centar! 2 (slovima: dva) litra Coca-Cola-e koštaju “svega” 1200RSD!

Sajt za specijalno pokrivanje pisan je uz sadržaje i tvit na srpskom i engleskom jeziku. Uredno je opisana i misija veb-novinara 1. marta u CS. U pisanju veb-vesti polaznik Goran Necin izlistao je kandidate za nagradu. On nije išao tehnikom obrnute piramide (da prvo objavi šta koji film je zaslužio nagradu). S druge strane Gordana Erić odmah je pucala na suštinu u pisanju svoje veb-vesti (istina u naslovu postoji uzvičnik, što nije praksa).

Dragana Banković pružila je izuzetan pregled filma “Happy Go Luckey”, doduše bez odgovarajućeg linkovanja i tekst nije odgovarajuće podelila na deliće. Darko Nikolić briljirao je rečima koji čine njegov komentar o atmosferi u CS:

… „šokiran“, mogao bi da bude nastavak ovog teksta, ali i ta reč nije dovoljno jaka za opis doživljaja razgovora između kafe-kuvarice i dežurnog srednjovečnog konobara.

„I, šta ćeš da igraš danas?“, upita gospodin u belom.

„Ma, nemam pojma. Vide li sinoć, Herkules prošao. To je trebalo da gađam u ’vugla’. Ali dobro, danas će da mi dođe Saragosa“, uzvrati kafe-kuvarica čije poznavanje fudbalske scene i sportskih kladionica odaju višedecenijsko iskustvo.

Veb-priča Dragane Bjelice o filmu koji zatvara FEST nosi naslov “Skidanje na ulici: Tamo i ovde”. Iako bez linkova i istaknutih međunaslova ovaj izveštaj zadovoljava standarde informativnog teksta.

Veb-priča o nagrađenim ostvarenjima ovogodišnjeg FEST-a nazvana je “37. FEST: Pobednik je Poklon za Staljina” i poseduje sve standarde kvalitetnog veb-teksta.

Veb-priča Gordane Erić “Fest 2009 - nova filmska poetika” sumira glavne događaje na 37. filmskom festivalu. Ona, iako kvalitetno napisana, nije linkovana i sastoji se iz nekoliko celina koje su mogle biti objavljene posebno. Pregled počinje događajima koji su obeležili FEST:

Ovogodišnji FEST protekao je u senci dva (nemila) događaja: smrti svog osnivača i dugogodišnjeg selektora Milutina Čolića i incidenta na emitovanju filma “Milk” o američkoj gej ikoni, čiju je projekciju pokušala nakratko da spreči grupa pripadnika Gej strejt alijanse, nezadovoljna otkazivanjem skupa u Sava Centru.

Žikica Živković sumirao je statistiku beogradskog filmskog festivala u svom komentaru (ne veb-izveštaju). On piše:

37. FEST se završio. Nakon 10 dana, više od 80 filmova u 6 kategorija, sa prodanih blizu 100.000 ulaznica, Tridesetsedmica se svrstala u top 3 najposećenija festivala od kada je FEST nastao.

Iako bez ulaznice, Katarina Jovanović prisustvovala je završnoj pojekciji na FEST-u. Jovanović je napravila kvalitetnu veb-priču. Ona piše:

Premijerom filma ”Tamo i ovde”, srpskog reditelja Darka Lungulova zatvoren je 37. po redu FEST u Sava centru.  Završni govor održao je glavni glumac Dejvid Tornton koji igra ulogu propalog muzičara koji se kreće na relaciji Njujork-Beograd.

Živković je objavio i video zapis proglašenja pobednika:

Očito pod utiskom, Živković zaključuje:

FEST-37 je završen, kao i specijalni prenos završnog dana FEST-a za redakciju UNS-ove škole veb novinarstva. Sudeći po broju posetilaca sajta specijalnog prenosa, kao i naloga na Tviteru, UNS-ovi veb novinari zadovoljno odlaze svojim porodicama nakon vrlo teškog i izazovnog dana.

Izveštaji polaznika Škole veb-novinarstva dostupni su na za to namenjnom sajtu. Izveštavanje redakcije veb-novinara počelo je u 10 sati ujutru a završilo se u ponoć 1. marta. Dragan Milošević je na svom sajtu opisao kako se specijalno pokrivanje odvijalo. Na sajtu UNS objavljena je vest o finišu druge generacije Škole veb-novinarstva. Završnom testiranju nisu prisustvovali Bojan Veličković, Tijana Vlahović, Marina Obizajeva i Miloš Kuks.

Vrednovanje polaznika druge generacije Škole veb-novinarstva

Autor fotografije je sean-b.

Njihov prvi zadatak je da izaberu uredništvo koristeći stranicu na “Viki” servisu. Veb-novinari imaju četri dana da se dogovore o svojim zaduženjima na FEST-u. Svako od njih pogledaće jednu od tri projekcije za novinare i prisustvovati konferenciji za medije 1. marta u Sava centru.

Učinak polaznika u toku završnog testa vrednovaće se 50% od ukupne ocene.

Autor fotografije je hidden side

Autor fotografije je A. Diez Herrero

Kako magistar istorije, iskusan službenik državne administracije, a sada veb-novinar, vidi praksu u UNS? Ovaj angažovani polaznik napisao je blog tekst o utiscima s prakse.

Jedna od novina koju je Dragan Milošević primenio na sajtu UNS je Gugl mapa. 

Za integraciju društvenih medija i veb-sajta bitno je koristiti i “Jutub”. Dragan Milošević snimio je izjavu predsednika UNS, Nina Brajovića.

Autor fotografije je na početku teksta je wili_hybrid.

Autor fotografije churl.

Uprkos nedostatku iskustva Necin je brzo usvojio veb-novinarske veštine. Ovaj talentovani polaznik piše o svojim utiscima posle tri nedelje prakse u Blicu.

Moja privilegija je obuka u Internet redakciji najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji, Blicu. Takođe, kada je u pitanju on-lajn izdanje ovog dnevnog lista, može se reći isto - ˝najtiražniji˝u zemlji.

Prvi utisci, nakon desetak dana provedenih u redakciji Blica su posebno iskustvo koje će se, u narednom periodu, evidentno, pretočiti u znanje. Sasvim je jasno, da sam na pravom mestu gde će mi se pružiti šansa u sticanju neophodnog znanja, za kvalitetan rad, u ovoj grani novinarstva.

Sofisticiran način rada, profesionalan pristup poslu i pozitivna energija su, pored potrebnog znanja, iskustva i organizovanog timskog rada, samo neke od odlika kojima se može pohvaliti ova redakcija, odnosno, zaposleni u njoj.

Na kraju, želim reći, da ne sumnjam u veliku količinu znanja koju ću steći do kraja svoje obuke.

Ovom prilikom se zahvaljujem, svima koji su pomogli ovaj projekat, kako u svoje lično ime, tako i u ime sadašnjih i budućih studenata Škole veb-novinarstva UNS.

Aleksandar Urošević napisao je upustvo za korišćenje dodatka Smart YouTube. On omogućava jednostavno dodavanje video klipova pohranjenih na servisu “Jutub” (YouTube) u “Vordpres” (WordPress) veb-zapisu  prostim kopiranjem URL klipa iz adresne linije veb-pregledača u veb-zapis uz dodavanje slova v iza http kako bi dodatak prepoznao vezu i umesto nje umetnuo odgovarajući XHTML kôd.
Primer URL-a sa servisa YouTube:
http://youtube.com/watch?v=kPXu3XL9Puw
Izgled URL-a sa dodatim slovom v:

Rezultat u veb-zapisu prilikom pregleda posetilaca:

HD video dobija se dodavanjem vhd iza http, tako da gornji primer sa dodatkom izgleda kao:

a rezultujući video zapis ovako:

Na video zapisu je Milica Stojković, najstariji veb-novinar u Srbiji prilikom prijema diplome Škole veb-novinarstva.

Autor fotografije philippe leroyer

ONO - Omladinska Neladina Organizacija osnovana je 2005. godine od strane studentkinja Centra za socijalno obrazovanje PRONI. Ovaj centar predstavljao je dvogodišnji univerzitetski kurs za omladinske radnike/ce i trenere. Na ovom kursu smo imale priliku da dobijamo znanja i stičemo neverovatno važna iskustva u polju rada sa mladima od profesora iz Severne Irske, Škotske i Engleske. S obzirom da je koncept ovog kursa bio toliko praktičan, interaktivan, nov i primamljiv za nas, po završetku kursa osnovana je ONO organizacija koja je imala za cilj da se bavi mladima koristeći se znanjima i iskustvima koje smo stekle , sa ciljem da realizuje aktivnosti za mlade i unapredi kvalitet omladinskog rada.

Osnovni koncept organizacije zasnovan je na praćenju potreba mladih i odgovaranje na njihove potrebe. Iako je to ponekada teško u našoj zemlji, mi želimo videti mlade kao aktivne i ravnopravne građane koji mogu da iskažu svoje potencijale, čija ljudska prava se u potpunosti poštuju, i koji samostalno mogu da učestvuju u odlukama o svojim životima i svom obrazovanju.

Kako je nastao veb sajt Integralac.info ?

Integralac - veb magazin za mlade nastao je kao rezultat istraživanja potreba mladih. Omladinski časopisi danas ograničavaju se na praćenje i komentarisanje događaja dok su drugi vidovi sadržaja (tribine, predavanja, koncerti i sl.) retko ili čak uopšte ne pominju. Štampani mediji za mlade prema Akcionom planu politike za mlade APV na jezicima manjina „uglavnom su zabavnog karaktera i više se bave uspešnim pojedincima, a manje problemima mladih u kontinuitetu”. Na osnovu ovih podataka nameće se pitanje kako mladi dolaze do informacija i kog su kvaliteta informacije koje im se plasiraju. Takođe je upitno ko piše o mladima i da li se bavi pitanjem koliko su te informacije mladima zaista potrebne.

Svoje slobodno vreme mladi najčešće ispunjavaju sadržajima koji su pasivni: gledanje TV programa, slušanje muzike, izlaženje, dok su kulturne i stvaralačke aktivnosti, kao i učenje stranih jezika  slabo zastupljene (CESID-a 2008).  Mladi se sve više informišu putem televizije a posebno interneta, ali te sadržaje često ocenjuju kao nedovoljno atraktivne i primenljive. Prema istraživanju agencije „Srateški marketing” sprovedenog 2008. godine mladi od 15 do 25 godina najmanje tri puta nedeljno koriste kompjutere, mobilne telefone i internet.

Jedan od uzroka nedovoljne informisanosti, a time i uključenosti mladih u društvo, jeste nepostojanje dovoljno jake mreže omladinskih organizacija, posebno u Novom Sadu i regionu Vojvodine. Posledica toga jeste svakako ograničeno delovanje i usmerenost na jedan krug ljudi. Smatramo da je umrežavanje posebno na bazi prikupljanja informacija korisnih za mlade jedno od osnovnih polazišta za rešavanje problema informisanosti i podsticanja mladih da se aktivno uključe u društvene tokove.

Pretraživanjem veb sajtova na srpskom jeziku u potrazi za magazinima za mlade otkrili smo da na nivou Srbije i regiona ne postoji ni jedan veb sajt koji na jednom mestu pruža praktične i korisne informacije za mlade. Postoje sajtovi koji su usmereni na jedno polje informisanja kao što je „Kvasac” (kultura i politika) ili „Infostud” (zapošljavanje i putovanja) što govori o tome da se korisne i praktične informacije namenjene mladima mogu pronaći ali raštrkane na različitim mestima interneta. Na teritoriji Vojvodine ne postoji nijedan veb sajt za mlade koji uređuju mladi. 

Na osnovu navedenih problema, evidentno je da je mladima stalo do toga da budu informisani ali su sadržaji koji im se nude neatraktivni, više ih pasiviziraju nego što ih pokreću da se aktivno uključe u društvo.

Ovim projektom težimo da pre svega mlade uključimo u informisanje ostalih mladih čime bi se rešio problem aktuelnosti, zanimljivosti i korisnosti sajta.

Kako je nastala ideja o virtuelnoj školi?

Kako bismo odgovorili na navedene probleme postavili smo veb sajt integralac.info, međutim sledeći korak je bio  kako da ga pokrenemo i zainteresujemo mlade da pišu i koriste ga.

Početna ideja za razvoj ovog sajta bila je da se organizuje seminar na temu veb novinarstva. Za ovu ideju dobili smo podršku Pokrajnskog sekretarijata za sport i omladinu. Prilikom planiranja realizacije razmišljale smo na koji način bismo mogle da privučemo mlade ljude sa cele teritorije Vojvodine, tako da budu motivisani da i dalje pišu za ovaj veb magazin.

Jedna od ideja je bila da se seminar odvija preko interneta iz više razloga:

• mogli bismo da uključimo mlade sa cele teritorije Vojvodine
• mladi bi aktivno koristili internet i na taj način direktno radili na obrazovnom cilju (veb novinarstvo)
• podstaklo bi se aktivno istraživanje i rad na internetu
• odgovornost učesnika bila bi veća što bi znatno uticalo na stvaranje motivisanog i kvalitetnog tima mladih koji pišu za ovaj veb magazin.

Virtuelne škole na teritoriji Srbije nisu nepoznate. Prema našem istraživanju na srpskom jeziku do sada ih je bilo tri , a na engleskom jeziku mnogo više. Na osnovu uvida u iskustvo drugih virtuelnih škola mogli smo da zaključimo da je ovo dobar način da se mladi podstaknu za korišćenje novih medija i da im se na taj način može znatno olakšati upravljanje vremenom jer ne zahteva prisutvo.

Vođeni ovim pozitivnim iskustvima odvažili smo se u novi pohod - organizovanje virtuelne škole na temu osnove veb novinarstva.

Kako je osmišljena virtuelna škola osnove veb novinarstva Integralac - veb magazin za mlade?

Virtuelna škola osnove veb novinarstva osmišljena je kao deo veb sajta www.integralac.info koji je namenjen mladim ljudima u potrazi za korisnim, interesantnim i upotrebljivim informacijama iz oblasti obrazovanja, putovanja, zdravlja, poslova, načinima za korisno provođenje slobodnog vremena i zanimljivostima iz zemlje i sveta.

Cilj ove škole je da polaznike pripremi za budući rad u onlajn redakciji, da ih upozna sa osnovama novinarstva i pomogne im da usavrše svoj talenat za pisanje i istraživanje. Zainteresovani polaznici posle obuke mogu nastaviti da pišu za ovaj veb magazin.

Virtuelna škola jeste vid obrazovanja na daljinu koje se odvija putem elektronske pošte. Učesnici virtuelne škole dobijaju elekrtronskim putem materijal za čitanje i zadatke koje trebaju da urade do određenog roka. Urađene radove predavač pregleda i daje komentare. Nakon pregleda i eventualne dorade tekstovi se objavljuju na sajtu „Integralac -veb magazin za mlade”.

Obuka će se sastojati iz tri modula na različite teme koje će voditi iskusni predavači. Nakon svakog modula učesnici će trebati da napišu tekstove na zadate teme. Rezultat svake obuke jeste više tekstova, tačnije jedno izdanje veb magazina. Nakon obuke učesnici će dobiti sertifikat o završenoj virtuelnoj školi osnove veb novinarstva „Integralac - veb magazin za mlade”.

Obuka virtuelna škola osnove veb novinarstva odvijaće se u okviru tri modula koja će voditi tri iskusna predavača na sledeće teme:

• Osnove veb novinarstva
• Kritičko pisanje
• Kreativno pisanje
• Program škole veb novinarstva namenjen je mladim ljudima od 16 do 30 godina koji su imali novinarskog iskustva ili žele da ga steknu, koji su visoko motivisani da se dalje bave veb novinarstvom i učestvuju u razvoju veb magazina „Integralac”.
• Kurs će pohađati 15 polaznika, odabranih na osnovu prijava.  
• Konkurs za prijavu objavljen je 17. januara a rok za prijavu je 10. februar 2009. godine.
• Prilikom prijema kandidata posebno će se voditi računa da proporcionalno budu zastupljeni polaznici oba pola iz cele Vojvodine.

Virtuelna škola osnove veb novinarstva omogućiće polaznicima:

• Da steknu relevantna znanja o tehnikama veb novinarstva
• Da usvoje veštine koje će im omogućiti da uspešno pišu za veb sajtove i kritički i kreativno posmataju društvene pojave i događaje.
• Da se obrazuju putem interneta, u skladu sa svetskim trendovima.
• Da uz stručnu pomoć pišu više tekstove na određenu temu.
• Da steknu sertifikat iz osnova veb novinarstva.
• Da komuniciraju sa stručnjacima i aktivnim ljudima iz regiona Vojvodine.
• Da sve ovo dobiju besplatno.

Više informacija zainteresovani mogu dobiti putem sajta www. integralac.info/konkurs ili adrese integralac@ono.ogr.rs

Lista primljenih kandidata za virtuelnu školu veb novinarstva „Integralac – veb magazin za mlade“

Pristiglo prijava:102

Kriterijumi za izbor bili su:

Pre svega:

• motivacija za učešćem
• iskazana interesovanja
• pokazana odgovornost (odgovoreno na sva pitanja)
• način na koji je pristupljeno prijavi, prezentacija sebe
• jezik kojim se u prijavi izražavalo (prijave sa gramatičkim greškama kao i ozbiljnijim greškama u kucanju su u startu dobile minus poene)
• iskustvo u bavljenju novinarstvom (balans iskusnijih i neiskusnih)

Zatim:

• godište (od 16 do 30) – u listu primljenih ušli su samo oni kandidati koji su ispunili uslov za godine
• teritorijalna pripadnost – na osnovu broja prijava pristiglih iz zemalja zapadnog Balkana, Srbije i Vojvodine načinili smo balans koji je najpribližniji uslovima konkursa, uzimajući u obzir veće gradove bliže Vojvodini.
• balans prema polu – lista primljenih kandidata približno je jednaka je po balansu prijavljenih (30% muškog i 70% ženskog pola)
• Prilikom užeg izbora kriterijumi su bili:
• studije tj. mesto zaposlenja

Primljeni kandidati:

1. Aleksandar Trudić – Novi Sad
2. Dejan Vlaški - Čurug
3. Dragica Ivošević – Novi Sad
4. Dražen Seničak - Kula
5. Dubravko Bilinović - Subotica
6. Ivana Horvat - Futog
7. Jelena Kolarski - Beograd
8. Jovana Zdjelarević – Novi Sad
9. Marija Spasojević – Novi Sad
10. Mihailo Gajić - Beograd
11. Milena Branković - Beograd
12. Peđa Ivović - Subotica
13. Radmila Radojković - Zrenjanin
14. Tihana Smiljanić - Sombor
15. Tijana Stanojev – Vršac

Zbog velikog interesovanja mnogo jako kvalitetnih prijava nije prihvaćeno. U skladu sa intreresovanjem koje su pokazali svi kandidatina ovom konkursu organizacija „ONO“ će se u narednom periodu angažovati kako bi se ovakva škola ponovila i imala fleksibilnije kriterijume, posebno što se tiče teritorijalne pripadnosti.

Zahvaljujemo se svim kandidatima na interesovanju i uloženom trudu. Nadamo se da ćete pratiti razvoj veb magazina za mlade „Integralac“ te poučeni iskustvima drugih biti motivisaniji i spremniji za sledeću školu.

Primljenim kandidatima čestitamo i želimo koristan, kreativan, a pre svega edukativan kurs.

Autor fotografije je Laughing Squid.

Informativni portal

Urednik RTS on-lajn Ljubiša Obradović izjavio je da preduzeće “Inbox” radi na poboljšanju sistema za upravljanje sadržajem (CMS), na kome je zasnovan portal RTS.

Aktivacijom novog portala Radio televizije Srbije u novembru 2008. godine ovaj medij osvojio je značajan deo Internet saobraćaja.  

Autori fotografija su Tatjana Ćitić i Žikica Živković.

U razgovoru s urednicom digitalnog kanala RTS, Tatjanom Ćitić predstavnici Škole veb-novinarstva saznali su mogućnosti savremene tehnologije etarskih medija.

Tatjana Ćitić zadovoljna je podizanjem svesti društva o digitalnom kanalu. Prvi korak promocije digitalnog kanala uspešan je zahvaljujući dobro osmišljenim najavama programa koje se emituju na analognom kanalu RTS.

Autor fotografije Peregrino Will Reign

Polaznici uz instrukcije predavača koriste napredne mogućnosti WordPress CMS-a 2.7 instaliraju izabrane dodatke i podešavaju ih. Polaznici otvaraju nalog na Google Analytics i podešavaju ga za praćenje statistike bloga. Instaliraju izabranu temu pomoću Firefox ekstenzije One-Click Installer for WP 1.1.

Na svom blogu Aleksandar Urošević piše o lakšem načinu da u veb-zapis ugradite “Slajdšer” (SlideShare) prezentacije i o novom dodatku “Vremeplovu” za “Vordpres”, koji omogućava posetiocima sajta da vide šta je autor objavio istog svih prošlih godina.  

Aleksandar Urošević

Autor fotografije je Eric M Martin

Polaznici uz instrukcije predavača nadograđuju svoje blogove na WordPress verziju 2.7. Upoznaju se sa strukturom tema i dodaju custom funkciju i CSS stilove u temu koju koriste. Pronalaze eventualne greške pomoću validatora i ispravljaju ih.

Na svom blogu Aleksandar Urošević pojasnio je izmenu na sajtu koja omogućava pregled tekstova po kategorijama. U drugom tekstu Urošević piše o nadogradnji “WordPress” sistema.

Autor fotografije je Max-B.

Vežba je osmišljavanje reklame za stranicu. Studenti prave grupu tog proizvoda, osobe, novina… 

Završni zadatak je pisanje blog teksta: Lična razmišljanja o “Fejsbuk” aplikacijama za promovisanje, marketing nekog proizvoda, osobe, medija i blogova.

Autor fotografije je escapedtowisconsin

Studenti se upoznaju sa agregacijom vesti na “Fejsbuku” (FaceBook) i njihovom upotrebom. Vežba sa agregacijom vesti, ubacivanje podataka sa ekternih sajtova i blogova u njihove profile.

Upoznavanje sa grupama na “Fejsbuku”, šta su i čemu služe. Kreiranje zajedničke grupe podržava neku ideju ili proizvod. Grupa će okupiti određeni broj ljudi. Slanje poruka na grupi i diskusija.

Upoznavanje studenata sa opcijom na “Cause”, koja označava svrhu, promociju i širenje informacije o nekom slučaju, osobi, ideji, proizvodu ili instituciji. Nakon toga, studenti zajednički kreiraju “Cause” koji će imati neku svrhu.

Autor fotografije 99zeros

Zainteresovani novinari mogu poslati link svog profila na elektronsku poštu “press (et) linkedin.com” uz objašnjenje. Rok za prijavu je 31. januar 2009. godine. Profesionalni paket za novinare koji preduzeće “Linkedin” dodeljuje traje godinu dana.

Direktor za komunikacije ovog on-lajn preduzeća Kej Luo (Kay Luo) gostujući u razgovoru koji je prenosila “Kolumbija škole za postdiplomske studije u novinarstvu” (Columbia Graduate School of Journalism) ponudio je ovaj poklon svim zainteresovanim novinarima.

Profesor za nove medije na ovom fakultetu Šri Šrinavasan (Sree Sreenivasan) vodio je internetski razgovor na temu “Linkedina” sa kompetentnim gostima. Razgovr možete preslušati u celosti ovde.