Čаsove će držаti 15 vodećih srpskih profesionаlаcа iz oblаsti internet novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа, multimedije…

Čаsovi će se održаvаti svаke subote i nedelje od 10.00 čаsovа, u učionici Udruženjа novinаrа Srbije, u Knez Mihаilovoj 6/III.

Tokom kursа polаznici će učiti o tome:

• Kаko se putem vebа dolаzi do informаcijа i kontаkаtа
• U kojoj meri se veb rаzlikuje od trаdicionаlnih medijа i gde je tu mesto zа novinаre
• Kаko se piše i uređuje zа veb
• Kаko se veb koristi zа PR i ličnu promociju
• Osnove internet mаrketingа i oglаšаvаnjа
• Poslovаnje nа vebu
• Multimedijа – Kаko obogаtiti priču video snimcimа, fotogrаfijаmа, аudio snimcimа
• Alаti i progrаmi zа komunikаciju, zаjednički rаd i učenje nа vebu
• Kаko se koriste društvene mreže zа novinаrstvo, biznis, nаlаženje poslа
• Kаko osmisliti i rаzviti svoj internet sаjt

Školаrinа iznosi 43.000 dinаrа i plаćа se u tri rаte, а kаndidаti trebа dа poseduju osnovno znаnje rаdа nа rаčunаru. Ukoliko zа predаvаnjа koristite sopstveni lаp top rаčunаr, ostvаrujete popust od 10% nа ukupnu cenu kursа.

Dа biste se prijаvili popunite formulаr, а potom će vаs kontаktirаti orgаnizаtori škole.

Prijаvljivаnje je u toku!!!

Za više informаcijа  kontаktirаjte koordinаtorku škole Drаgаnu Bjelicu nа dragana.bjelica@uns.rs i 011 32 36 337, 062 530 337.

Foto: Miloš Miškov

Diplome je đacima novinarskih škola UNS-a uručila predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović.

Govoreći na temu “Njuz net - od ideje do realizacije” o satiri i društvenoj kritici na internetu Nikolić je ukazao na problem površnosti u novinarstvu i zabrinjavajućeg copy - paste širenja informacija bez pomisli da se one provere.

Da pokrene sajt njuz.net Nikolić se odlučio jer nije bio zadovoljan onim što može da pročita, čuje i vidi u medijima.

Foto: Miloš Miškov

To što su tekstovi na sajtu njuz.net okarakterisane kao „vesti u ogledalu” nije smetalo da budu bez ikakve provere prenošene kao realne. Pokazalo se da je dovoljno da informacije napisane po novinarskom šablonu, sa novinarskim frazama, iako često potpuno apsurdne, završe bez ikakvih ograda u tradicionalnim medijima. Kao najbolji primer takve prakse Nikolić je naveo vest njuz.net-a o srpskom turisti koji je navodno u Egiptu skočivši sa litice usmrtio ajkulu. Vest su osim srpskih preneli i mediji iz regiona, ali i neki od najuglednijih stranih medija (Njujork post).

Mediji koji prenose vesti sa njuz.net-a

Nikolić je zaključio da je internet postao moćno sredstvo komunikacije koje “dobrom novinaru može pomoći da bude još bolji, a lošem da bude još gori”.
On je naglasio da za novinare ne bi trebalo da postoje tabu teme, ali i da novinarski poziv nosi sa sobom veliku društvenu odgovornost.

Nakon dva meseca učenja o online medijima, polaznici kursa su dobili praktična i teorijska znanja o društvenim mrežama, poslovanju, ličnoj i korporativnoj promociji, PR-u i marketingu na webu.

Polaznici ove generacije škole Weba su većinom novinari velikih novinskih kuća i agencija (Politika, Dnevnik, Tanjug), radija, televizije, web redakcija (tracara.com) ali i ljudi iz poslovnog sveta kojima je poznavanje interneta neophodno za što bolje funkcionisanje kompanija u kojima su zaposleni.

Nakon kursa polaznici pete generacije su otkrili kako planiraju da iskoriste znanje stečeno u školi Web novinarstva.

Bivša novinarka Tanjuga Agneza Trpkovski odlučila je da pokrene sopstveni sajt, kao i Samir Aslani koji će znanja iz škole veba iskoristiti za kreiranje portala koji će se baviti promovisanjem planine Zlatibor.

Aleksandar Grubeša, novinar novosadskog Dnevnika će nakon kursa preći u web redakciju ovog lista, a Kristina Đorđević je otkrila da će građevinski portal Yu Build u čijoj je veb redakciji zaposlena obogatiti novim multimedijalnim sadržajima. Ideje i tehnička znanja za unapređenje sajta ove konsultantske kuće dobila je upravo u školi WebNovinar.

Polaznicima pete generacije škole Web novinarstva biće svečano uručene diplome u Pres centru UNS-a krajem septembra. Tom prilikom biće organizovana i panel diskusija na temu budućnosti online medija u Srbiji.

Internet će u Srbiji tek postati unosan biznis. Sada se na veb oglašavanje godišnje u Srbiji troši šest miliona evra, što je tek tri odsto ukupne sume za oglašavanje, koja se godišnje potroši u našoj zemlji, a iznosi oko 180 miliona evra. Na domenu .rs registrovano je (zaključno sa jučerašnjim danom) 66.434 sajtova, a poražavajuć je podatak da od preko 220.000 preduzeća u Srbiji, samo 17.000 ili nešto više od sedam odsto, ima svoju veb prezentaciju.

Najjače kompanije na internet tržištu su Ringier Axel Springer, koja ima nekoliko informativnih i nekoliko komercijalnih vebsajtova, čiji je glavni brend  www.blic.rs, najposećeniji srpski sajt.

Veliki igrač je i Minos Kirjaku, koji je kupovinom RTV B92 postao vlasnik i njihovih internet-sajtova, među kojima je glavni brend info sajt www.b92.net, a imaju i nekoliko komercijalnih sajtova.

Treća kompanija koja je značajna na domaćem veb tržištu je “Dejli mejl” grupa koja je ušla u Srbiju kupovinom firme “Infostud”.

Srbija ima najmanji procenat internet oglašavanja u sumi ukupnog oglašavanja u Evropi, svega tri odsto, što ukazuje na veliki potencijal ovog tržišta u godinama koje dolaze. Poređenja radi, učešće interneta u ukupnom oglašavanju u Slovačkoj je devet odsto, u Austriji deset, a u Češćkoj 13 odsto.

U Britaniji se čak trećina novca za oglašavanje troši na internet oglase - kaže Jovan Protić, direktor za digitalne medije i specijalna izdanja u “Ringier Axel Springeru Srbija”.

Zanimljivo je da je, za razliku od oglašavanja, Srbija prva u Evropi po broju korisnika interneta koji su na Fejsbuku - čak 70 odsto. Iza nas su sve razvijene evropske zemlje - u Italiji je na Fejsbuku 69 odsto internet populacije, u Hrvatskoj 60 odsto, kao i u Britaniji.

Oko 2,6 miliona građana Srbije ima profil na Fejsbuku, a oko 200.000 ih je na Tviteru. Svakodnevno internet koristi 1,7 miliona građana.

Fejsbuk je, logično, najposećeniji sajt u Srbiji. Od domaćih sajtova najviše posetilaca imaju informativni portali. Sajt “Blica” je na prvom mestu, a za njim slede sajtovi B92.net i kurir-info.rs.

I po ovome je, kako objašnjava Dragan Varagić, IT stručnjak, Srbija specifična. Jedino su kod nas sajtovi dnevnih novina posećeniji nego informativni portali. U Hrvatskoj, na primer, najposećeniji informativni portal nisu oni koji su deo drugih medija, već oni koji funkcionišu samostalno, kao što su index.hr ili net.hr - kaže Varagić.

Protić kaže da se uspeh kompanije “Ringier Axel Srpinger” sa svojim sajtovima, prvenstveno portalom “Blic”, zasniva na činjenici da su pravovremeno prepoznali potencijal digitalnih medija.

Angažmanom i značajnim investicijama u oblasti digitalnih medija uspeli smo u nečemu u čemu je pored nas u Evropi uspeo još jedino norveški VG - da imamo štampano izdanje “Blic” na prvom mestu i internet izdanje Blic.rs koje je na prvom mestu na domaćem tržištu.

Ilustracije radi, britanski “San” ima najtiražnije štampano izdanje, ali tek 50. po posećenosti sajt u Britaniji - kaže Protić.

Na našem tržištu je teško odrediti vrednost sajta. Čuveni portal Infostud kupila je britanska “Dejli mejl grupa” za, navodno, nekoliko stotina hiljada evra.  Slično je i sa forumom burek.com. Njega je napravio Igor Minić, a kasnije ga je prodao “Central European Media and Publishing group” za više od 100.000 evra.

Miloje Sekulić, internet konsultant, kaže da bez ozbiljnog kapitala ne bi trebalo ni razmišljati o pokretanju sajta.

- Danas bez 50.000 evra za pokretanje sajta i ozbiljne analize tržišta ne bi trebalo kretati u internet biznis. To je minimalna cifra uz mnogo dizajnerskog i programerskog rada. Čak ni tada se ne može garantovati da će se isplatiti, dok bi ulaganje od 100.000 evra bilo mnogo realnije i izvesnije da će projekat da uspe. Ni u Srbiji se sajtovi više ne mogu praviti iz hobija. U zabludi su oni koji misle da će se na taj način lako obogatiti - kaže Sekulić.

Antrfile: Čiji su sajtovi u Srbiji

Info portali

blic.rs Ringier Axel Springer; 24sata.rs Ringier Axel Springer; b92.net RTV B92; alo.rs Ringier Axel Springer; rts.rs Radiotelevizija Srbije; kurir-info.rs Kuir-info d.o.o; pressonline.rs Izdavačka kuća Press publishing group; novosti.rs Kompanija Novosti; svet.rs Izdavačka kuća Kolor Press; politika.rs Izdavačka kuća Politika novine i magazini; mondo.rs Telekom Srbija;  naslovi.rs Miloš Mileusnić; sportal.rs Alexandre Bruce Milicevic iz Švajcarske; vesti-online.rs Dušan Vidaković; vesti.rs Predrag Damjanović; e-novine.rs Branislav Jelić i Petar Luković; tracara.com Divine 88, Istok Pavlović; trojka.rs Pavle Savović; infopolis.rs Marijana Ljubisavljević; sportske.net LimesSoft.com.

Oglasni portali

trazim.rs Media Swiss; yellowpages.rs Žarko Popović; oglasi.rs Miodrag Nikić; halooglasi.rs Kompanija Novosti; polovniautomobili.com Dejli mejl grupa; donesi.com Vladan Zirojević; kupujemprodajem.com quable B.V. (Holandija); nekretnine.rs Media Swiss.

Ostalo

planplus.rs Plan Plus kompanija (Ljubomir Babić); tekstovi-pesama.com Boško Rafajlović

Popularni portali

krstarica.com Ivan Petrović; infostud.com Dejli mejl grupacija (u registru su LAPCOM KFT - Mađarska, Branimir Gajić, Branislava Gajić, Stefan Salom); putovanja.info Dejli mejl grupacija; vukajlija.com Dejan Simić; burek.com Central European Media and Publishing group, osnovao ga Ivan Minić, sadašnji direktor sajta; elitesecurity.org Gojko Vrujović; mojauto.rs Flora izdavačka kompanija (Nađ Olga i Nađ Ištvan); aladin.info Yu Media Group (Nikica Dragutunović); lakodoposla.rs Agencija Agena (Milan Đuričić, Bogdan Brkić, Vladan Stanojlović); ekapija.com Aleksandar Parezanović i Zdravko Lončar; nadlanu.com Trident Media Group (Uroš Ignjatović); bebac.com Vladimir Ješić; superodmor.rs Ringier Axel Springer; 011info.com Aleksandar Olujić i Vlada Radivojević; kamatica.com Dubes (Dušan Uzelac); slagalica.tv Milan Babuškov; njuz.net Dejan Nikolić; tvprogram LimesSoft.com.

IT portali

itsvet. com Milan Kalinić; mobilnisvet.com Milan Kalinić benchmark.rs

E-trgovina

nonstopshop.rs Ringier Axel Springer; limundo.com Vladimir i Nenad Nikolić (većinski); kolektiva.rs Kolektiva Web d.o.o. (Hrvatska) vlasnik iz Amerike; tehnomanija.rs Tehnomanija; kupime.com Kupime d.o.o. (Hrvatska); popusti.rs Neogend (NEOGEN SA - Rumunija); superpopust.com Emil Ediet

Branislav Grković, Blic 25. 06. 2011.

Jelena Lazarević (1983) radi u Raiffeisen banci kao saradnik elektronskih kanala prodaje. E- mail adresa: lajeca05@gmail.com.

Samir Aslani (1979) je apsolvent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Uređuje sajt o vazduhoplovstvu www.aeroplan.rs. Napisao je knjigu „Lovački avioni II svetskog rata“, a privodi karaju knjigu „Bojni brod Bizmark“. E- mail adresa: aslani_samir@yahoo.com

Olivera Stošić (1981) je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru Međunarodni odnosi i diplomatija. Radi u Pres službi Udruženja novinara Srbije. E- mail adresa: lolastosic@yahoo.com

Agneza Trpkovski završila je Ekonomski fakultet u Novom Sadu. Od 1987. do 2011. godine radila je u Novinskoj agenciju Tanjug, prvo kao novinar, a zatim kao glavni urednik Redakcije Tanjuga za Vojvodinu odakle je otišla za dopisnika Tanjuga u Prag i Bratislavu. E-mail adresa: trpkovski@eunet.rs

Kristina Đorđević (1983) je sa 13 godina vodila i uređivala svoju prvu radijsku emisiju „ Neki novi klinci“. Od tada je radeći u informativi promenila više radio i tv stanica. Trenutno vodi portal za građevinarstvo „YU Build“. Е-mail adresa: kristina@yubuild.com

Ivanka Rendulić (1982) je apsolvent Ekonomskog fakulteta. Od 2008. godine je suvlasnik i glavni urednik sajta www.tracara.com

Nataša Uskoković (1963) je od 1989. godine radila za novinarsko izdavačku kuću “Politika”. Od 1996. od 2002. godine redovno je pisala za “NIN” u dodatku koji se bavio internetom. Od 2003. godine radila je u Marketing službi “Politike” odakle je 2006. godine prešla u “Ilustrovanu politiku”.

Saša Bilanović (1977)završio je Ekonomski fakultet. Poslednjih 10 godina radi u oblasti elektronskog bankarstva/elektronskih kanala prodaje, Raiffeisen banke.
Ima iskustva i u izradi internet sajtova, internet marketingu i pisanju PR tekstova.

Aleksandar Grubeša (1976) svoju novinarsku karijeru započеo je 2000. godine u malom, nezavisnom dnevnom listu „Vojvodina“, a od februara 2001. godine do danas radi u novosadskom „Dnevniku“. Okušao se i u ulozi radijskog voditelja na „Radiju 021“ i „IN radiju“. E-mail adresa: agrubesha@gmail.com

Branislav Petrovski (1940) je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu
u Skoplju. Od 1961. do 1974. godine radio je kao novinar “Skopske Večeri”. Od 1974. do 1980. bio je novinar u svim izdanjima zagrebačke kuće “Vjesnik”. U Beogradu je od 1990. do 1996. godine bio glavni urednik “Balkan ekspresa”. Od 1. septembra ove godine planira da pokrene onlajn izdanje “Balkan ekspresa”.

Spasoje Kostić

Cilj škole je usаvršаvаnje novinаrа, studenаtа novinаrstvа, PR i mаrketing profesionаlаcа zа rаd u novim medijima. Namenjena je svima koji žele da postanu produktivniji i konkurentniji na tržištu uz pomoć veba i novih tehnologija.

Čаsovi se održavaju subotom i nedeljom od 10 časova u UNS-ovoj učionici u Knez Mihаilovoj 6/III,  a drži ih 15 vodećih srpskih profesionаlаcа iz oblаsti internet novinаrstvа, biznisа, odnosа s jаvnošću, mаrketingа, veb dizаjnа, multimedije…

Sledeću generaciju Škole veb novinarstva UNS će upisivati u septembru 2011, a za više informаcijа možete kontаktirаti koordinаtorku škole Drаgаnu Bjelicu mejlom nа dragana.bjelica@uns.rs ili na telefone 011 32 36 337, 062 530 337.

Na panelu su govorili Stefan Salom, direktor prodaje internet kompanije Infostud,  Istok Pavlović, specijalista za viralni marketing, Rade Tričković, direktor oglašivačke mreže Httpool u Srbiji, Predrag Blagojević, glavni urednik regionalnih dnevnih onlajn novina, Južne vesti. Panel je vodila Dragana Petković, koordinatorka škole WebNovinar.

Govoreći o održivosti veb projekаtа u Srbiji direktor kompаnije Infostud Stefаn Sаlom izdvojio je kao glavne elemente uspeha preduzetničkog poduhvata dobru i korisnu ideju sa jakim biznis modelom, zdrаvu motivаciju i dobre pаrtnere. On je naglasio i to da je biznis na vebu pre svega biznis, da su za uspeh i održivost potrebna komplementarna znanja partnera, velika posvećenost i spremnost za odricanja od zarade i nekoliko godina od osnivanja firme.

Rade Tričković, direktor Httpool-a sumirao je ono što oglašivači traže kroz mogućnost da dosegnu do relevantnog dela ciljne grupe na način koji žele uz minimalne troškove. On smatra da tržište nije još uvek dovoljno zrelo da bi se internet projekti oslanjali na oglašavanje kao jedini poslovni model. On kaže da je za zaradu od oglašavanja važna velika poseta sajta, dugo postojanje sajta i mogućnost da se oglašivači oglase onako kako oni žele i misle da treba.

Istok Pavlović je govorio o snazi dobre ideje i tome koliko je važno da se pronađe nezadovoljena potreba na tržištu, kao i to da je naše tržište malo, te se na njemu niše mogu shvatati i u širem smislu, kao što na primer sajt “Južne vesti” ima nišu, a to je čitav jedan region Srbije. Istok je uporedio razvoj veba sa razvojem filmske industrije i izneo uverenje da će u skoroj budućnosti doći do sve veće specijalizacije profesija koje se bave vebom, te da će značaj veb novinara biti veliki.

Predrag Blagojević, glavni urednik sajta “Južne vesti” govorio je o nastanku ovog sajta, potrebi ljudi sa juga Srbije za lokalnim informativnim sadržajima i njegovoj potrebi da se slobodno, bez političkih uticaja bavi istraživačkim novinarstvom. On smatra da novinari u redakcijama ne treba da brinu o održivosti već o obezbeđivanju kvalitetnog sadržaja za sajt, dok je na upravi da obezbedi novac.

Po završetku panela polaznicima škole veb novinarstva uručene su diplome.

Održavanje panela su omogućili IREX i USAID.

Podelite sa prijateljima:

]]> http://www.webnovinar.org/2011/03/dodeljene-diplome-cetvrtoj-generaciji-web-novinara/feed/ http://www.webnovinar.org/2011/03/panel-odrzivost-veb-projekata-u-srbiji/ http://www.webnovinar.org/2011/03/panel-odrzivost-veb-projekata-u-srbiji/#comments Tue, 08 Mar 2011 11:24:16 +0000 draganita http://www.webnovinar.org/?p=1564 Škola veb novinarstva Udruženja novinara Srbije organizuje povodom dodele diploma četvrtoj generaciji, ekspertski panel na temu “Održivost veb projekata u Srbiji” u ponedeljak, 14. marta od 13:00 u Međunarodnom pres centru UNS-a u Knez Mihailovoj.

Na panelu će učestvovati:

•    Stefan Salom, direktor prodaje internet kompanije Infostud
•    Istok Pavlović, specijalista za viralni marketing, pokretač sajtova: Tračara, Blejač i Trojka
•    Rade Tričković, direktor oglašivačke mreže Httpool u Srbiji
•    Predrag Blagojević, glavni urednik regionalnih dnevnih onlajn novina, Južne vesti
•    Dragana Petković, koordinatorka škole WebNovinar (moderatorka)

Panelu će prisustvovati polaznici i predavači škole WebNovinar, kao i novinari, eksperti i studenti zainteresovani za tematiku onlajn medija.

Polaznici 4. generacije WebNovinara

Cilj panela je da otvori diskusiju o internet sajtovima kao biznis projektima u Srbiji, o njihovoj finansijskoj održivosti i mogućnosti usklađivanja interesovanja i potreba korisnika, kreatora sadržaja i oglašivača ili investitora.

Gde se ovi interesi susreću i poklapaju, koliko je moguće razvijati uspešne i održive projekte, koji svoje autore čine ispunjenim, korisnike zadovoljnim, a oglašivače i ulagače zainteresovanim? Takođe, pitanje je i koliko je danas u domaćim veb projektima prisutan cilj doprinosa pozitivnim promenama u društvu?

Panel će trajati od 13.00 do 16.00, a održava se u Knez Mihailovoj 6/III. Ulaz je slobodan.

SATNICA
13.00 - 13.15    Uvodna reč moderatora, predstavnika UNS-a a i IREX-a
13.15 - 15.00    Panel diskusija
15.00 - 15.15    Dodela diploma 4. generaciji škole WebNovinar
15.15 - 16.00    Osveženje

Škola WebNovinar Udruženja novinara Srbije je jedinstven tromesečni kurs u Srbiji koji polaznike usavršava za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i veb marketing, kroz predavanja vodećih veb profesionalaca.

Panel su omogućili IREX i USAID.

Marija Jonović

Nataša Đorđević-Misić (1977) je veb urednik u izdavačkoj kući Adria Media Srbija d.o.o. Član je redakcije magazina Mama od 2006. godine. Trenutno je urednica sajta Yumama.com.

Jelena Dakić rođena je 1980. godine. Diplomirala je hispanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Paralelno je završila i studije grafičkog dizajna na Beogradskoj politehnici. Bavi se marketingom, odnosima sa javnošću i dizajnom.

Dunja Božić Girić (1980) je diplomirani Etnolog i antropolog. Tri godine je radila u agenciji McCann Erickson Clipping na mestu operatera elektronskih i veb medija.

Gordana Ković (1960) je diplomirani socijalni radnik. Specijalizovala se za privrednu propagandu na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo1990. godine. Radi u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu kao savetnik u odeljenju za informisanje, promociju i podršku.

Marina Mrđen - Petrović rođena je 1980. godine. Završila je Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta i višu školu u oblasti filmskih i pozorišnih umetnosti na Eastern Arizona College. Radi kao novinar u info službi Skupštine grada Beograda.

Andrijana Mališić (1979) je zaposlena u PR službi SVA Marketing Communications Agency. Radila je kao zamenik urednika u magazinu Ambijenti, novinar i voditelj na TV Košava i novinar na Radio Televiziji Srbije. Završila je IREX-ovu školu za reportere i ANEM-ovu školu radijskog novinarstva.

Saša Stojčić rođen je 1978. godine u Zaječaru. Od 1996. godine, kao novinar-voditelj radi u radio Zaječaru, kasnije u Timočkoj televiziji, Radio televiziji Zaječar i danas u Timočkoj televiziji i radiju.

Ivana Mirčetić rođena je 1981 godine. Završila je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Trenutno je zaposlena u Hipo Alpe Adria Banci, u odeljenju za kontrolu rizika.

Dragana Pušara (1986) je diplomirala novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom sadu, Odsek za Medijske studije. Zaposlena je u Pres službi Udruženja novinara Srbije.

Sandra Rančić

Lada Paunović

Ivona Beker

Robert Nigrenji

Katarina Ilić

U školi će predavati 15 vodećih srpskih veb profesionalaca iz oblasti internet novinarstva, biznisa, PR-a, marketinga, veb dizajna,  multimedije…

Kurs se sastoji od 88 časova, tokom kojih će polaznici učiti o tome:

• Kako se putem veba dolazi do informacija i kontakata
• Kako se veb razlikuje od tradicionalnih medija i gde je tu mesto za novinare
• Kako se piše i uređuje za veb
• Kako se veb koristi za PR i ličnu promociju
• Kako se koriste društvene mreže za novinarstvo, biznis, nalaženje posla
• Osnove internet marketinga i oglašavanja
• Poslovanje na vebu
• Multimedija – kako obogatiti priču video snimcima, fotografijama, audio snimcima
• Alati i programi za komunikaciju, zajednički rad i učenje na vebu
• Kako osmisliti i razviti svoj internet sajt

Pogledajte detaljan raspored tema i predavanja.

Škola doprinosi unapređenju znanja i veština za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i internet marketingu, obučava profesionalce za učešće tržištu koje nudi nove poslove. Po završetku kursa i sticanju diplome škole polaznicima se pruža mogućnost stažiranja u onlajn medijima.

Kada, gde, koliko to košta?

Kurs počinje 27. novembra 2010. i završava se 12. februara 2011. Časovi se održavaju svake subote i nedelje od 10.00 časova, osim tokom zimskih praznika, a nastava se održava u učionici Udruženja novinara Srbije, u Knez Mihailovoj 6.

Školarina iznosi 39.000 dinara (PDV je uključen) i plaća se u tri rate. Kandidat mora da poseduje osnovno znanje rada na računaru.

Da biste se prijavili popunite formular, a potom će vas kontaktirati organizatori škole. Prijavljivanje traje do 23. novembra 2010.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte Udruženje novinara Srbije: 011 3236 493, ili koordinatorku škole, Draganu Petković: dragana.petkovic@uns.rs

Diplome trećoj generaciji programa uručio je direktor škole WebNovinar, Aleksandar Mitić, koji je upozorio da se srpski onlajn marketing stručnjaci žale na nedovoljno kvalitetan internet sadržaj, da srpski mediji stidljivo koriste tehnike i prednosti internet novinarstva, ali i da kompanije još ne uviđaju značaj investiranja u edukaciju iz veb novinarstva.

U ime Udruženja novinara Srbije prisutnima se obratio generalni sekretar Nino Brajović i rekao da će škola WebNovinar ostati jedan od ključnih prioriteta ove strukovne organizacije.

Ispred  USAID i IREX-a obratila se Ivana Bjelić podsećajući da je jedna od aktivnosti ovih organizacija u Srbiji, u okviru Programa podrške medijima, i podrška razvoju medijskih udruženja i njihovih kapaciteta.

“Program podrške promoviše razvoj internet medija, oglašavanje, internet tržište i kroz treninge obučava novinare za rad na veb platformama”, istakla je ona i naglasila da su IREX i USAID prepoznali kvalitet programa škole i predavača, koji su vodeći stručnjaci za veb medije.

Urednik portala “Mingl” i jedan od predavača u školi Dragana Petković ocenila je da nove tehnologije otvaraju nova radna mesta za novinare, i da je pitanje samo da li su oni spremni da inoviraju svoja znanja i tako odgovore zahtevima vremena.

“Osim toga što je kreator sadržaja, novinar je sada i moderator zajednice, neko ko mora da brine o onlajn reputaciji svog medija, on je sada osoba koja mora da zna mnogo više od toga da napiše vest”, rekla je ona.

Novinar i urednik Radio-televizije Srbije Zoran Stanojević istakao je da je jedan od problema u razvoju veb novinarstva to što tradicionalni mediji internet ne vide kao bazu, navodeći primer da pisani mediji na onlajn stranicama objavljuju delove, a u štampanim izdanjima cele tekstove.

On je izrazio i bojazan da nove tehnologije od novinara prave puke popunjače novinarskih rubrika ali da se nada da do toga neće doći uprkos tedenciji automatizacije novinarskog posla i želji da se sa manje ljudi proizvede više sadržaja i oni jeftino distribuiraju putem kompjutera.

Direktor poslovanja na internetu kompanije Adria Media Dejan Nikolić kazao je da će u narednom periodu budućnost onlajn medija zavisiti od njihovog uspeha da sadržajima privuku oglašivače koji bi se reklamirali na njihovim stranama.

Direktror e-PR sluzzbe kompanije McCann Erickson Miloje Sekulić je sa svoje strane, u duhu teme, izveštavao sa skupa preko Twittera i prenosio učesnicima pitanja koja su preko te društvene mreže postavljana od strane onih koji nisu bili u mogućnosti da fizički prisustvuju skupu.

Škola “WebNovinar” usavršava polaznike za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i veb marketingu. Podeljen je u 30 sesija, odnosno 96 časova, koje studentima predaje 15 profesionalaca iz oblasti veb novinarstva, komunikologije, PR-a, marketinga, dizajna, programiranja, multimedije.

Ove godine kurs su podržali USAID i IREX.

• Zoran Stanojević, novinar i urednik RTS, kolumnista magazina Vreme
• Veljko Popović, urednik sajta dnevnog lista Blic
• Dejan Nikolić, direktor poslovanja na internetu kompanije Adria Media
• Miloje Sekulić, direktor e-PR sektora agencije McCann Erickson Public Relations
• Dragana Petković, urednik portala Mingl i IT događaji
• Aleksandar Mitić, direktor škole WebNovinar (moderator)

Panelu će prisustvovati i deset polaznika škole “WebNovinar”, više predavača te škole, kao i novinari, eksperti i studenti zainteresovani za tematiku onlajn medija.

Cilj panela je da promoviše važnost poboljšanja kvaliteta sadržaja u onlajn medijima u Srbiji, da uoči probleme, ponudi rešenja i doprinese interakciji između proizvođača i korisnika onlajn sadržaja.

Ove godine kurs podržavaju USAID i IREX.

U izradi priručnika učestvovalo je 15 predavača škole “WebNovinar”.

Priručnik ima više od 220 strana, pokriva sve najvažnije teme veba, veb novinarstva, marketinga i PR-a na vebu i ekskluzivno je namenjen polaznicima kursa.

Došen, osnivač i direktor kompanije Hinton Group, boravio je u Beogradu na poziv kompanije ABC Srbija, i održao predavanje na temu “Važnost kreativne strategije u onlajn marketingu”.

Prvi sajtovi su sajtovi predsednika i vlade Rusije napisani ruskom ćirilicom - “president.rf” i “praviteljstvo. rf”.

Kolesnjikov je rekao da se sada ti sajtovi mogu tražiti u bilo kojem sistemu za pretragu, napisani na ruskom jeziku. Ruski domen do sada je bio “ru”.

Predsednik korporacije ICANN Rod Bekstrom uručio je danas Kolesnjikovu sertifikat kojim se potvrđuje da je ruski Koordinacioni centar administrator prvog u svetu ćiriličnog domena.

Danas je aktiviran i postupak koja će omogućiti da svi sajtovi budu prikazani u dva domena “rf” i “ru”.

Beta

Snežana Luković je zaposlena u PR službi Beogradskih elektrana. Radila je u redakciji studentskog radija „ Index 202“, Službi za informisanje „Beopetrola“ i honorarno u reviji SAT plus. Završila je MecCanEricksonovu Londonsku školu odnosa s javnošću, kurs Web dizajna. Član je Društva Srbije za odnose s javnošću i njene online PR sekcije. Elektronska pošta snezaluk@yahoo.com

Aca Todorović studira Arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnik je mnogobrojnih domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara. Dve godine radi u oblasti odnosa sa javnošću u McCann Erickson Clipping-u na mestu operatera elektronskih i web medija. Jedan je od osnivača Udruženja građana “Trablmejker”, i radi na mestu pomoćnika GLODUR-a na portalu http://www.trablmejker.com gde piše recenzije knjiga. Član je još dve NVO koje se bave promocijom ljudskih prava i unapređenja civilnog društva. Trenira kendo. Elektronska pošta mozakoperacije@gmail.com

Slavica Lužnik je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Radi kao novinar i urednik sajta Ministarstva odbrane u Medija centru “Odbrana“. Radila je kao novinar u prištinskom listu „Jedinstvo“ do 1999. godine i u službi za informisanje kao analiticar u odeljenju za analizu medija Ministarstva odbrane. Elektronska pošta slavica.luznik@gmail.com

Vesna Masalović je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu . Radila je u redakciji izdavačke kuće Clio. Zaposlena u Udruženju novinara Srbije kao asistent project menadžera. Elektronska pošta vesna.muravljov@gmail.com

Biljana Srbljak je diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tokom studija radila je na radiju Gorazdevac na mesti izveštača i prezentera vesti. Radi kao novinar i administrator u Udruženju novinara Srbije. Elektronska pošta biljana_s22@yahoo.com

Janko Cvetković je apsolvent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smer novinarsko-komunikološki. Radio je kao novinar u dnevnom listu Politika. Trenutno je saradnik Fonda Slobodan Jovanović. Elektronska pošta jankocvetkovic@yahoo.com

Relja Simičić je profesor rumunskog jezika. Vodi svoj lični blog na adresi - http://reljasimicic.blog.rs/blog/reljasimicic. Aktivan u srpskoj i rumunskoj blogsferi, kao i na raznim forumima. Planira da upiše postdiplomske studije iz oblasti koje se bave internet marketingom, komunikacijom, a posebno ga interesuje PR online. Elektronska pošta reljasimicic@gmail.com

Kolins je na predavanju studentima žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu rekao da će za tradicionalne novine u bliskoj budućnosti biti bolje da šest dana u sedmici izlaze samo na internetu, a samo jedan dan, i to za vikend, u štampanom izdanju.

“Novine neće umreti, ali moguće je da će umreti njihova štampana izdanja”, kazao je Kolins i ocenio da štampani mediji u eri interneta moraju da prestanu da razmišljaju o rokovima za štampu.

Dodao je da slična budućnost čeka i televizije i ocenio da klasično emitovanje programa odlazi u prošlost jer je preskupo. Prema njegovim rečima, i mas-mediji kakve danas poznajemo otići će u zaborav, a budućnost će pripadati medijima koji će segmentirati svoje sadržaje prema tipovima publike.

Kolins je ocenio da će internetski sajtovi biti glavno sredstvo medijskog izražavanja i glavno sredstvo za preživljavanje medija. On je rekao da je glavna prednost interneta to što se sadržaji na njemu mogu čitati, gledati ili slušati širom sveta, odnosno mediji više neće zavisiti od fizičke lokacije na kojoj se nalaze.

“U sledećih 20 godina čeka nas neverovatna medijska revolucija i ja sam jako uzbuđen zbog toga”, rekao je Kolins, koji predaje u Školi novinarstva u američkoj državi Misuri.

Beta

Neprofitna novinska organizacija ProPublika nagrađena je za članak novinarke Šeri Fink o kontroverznim smrtnim slučajevima u jednom zdravstvenom centru u Nju Orleansu posle smrtonosnog udara uragana Katrina 2005. godine, napisan u saradnji sa “Njujork tajms magazinom”, javio je AP.

List “Vašington post” osvojio je ove godine najviše Pulicera, u čak četiri kategorije.

Pulicerova nagrada, koju je ustanovio mađarsko-američki novinar i izdavač Džozef Pulicer, dodeljuje se u 21 kategoriji za najveće doprinose u novinarstvu i umetnosti.

Prvi Pulicer dodeljen je u junu 1917. godine, a od tada se dobitnici priznanja proglašavaju svakog aprila.

Tanjug

Predavač novih medija Dragana Petković održala je predavanje o razvoju interneta i novih medija i uticaju tehnologije na promene u društvu.

Polaznici Škole veb novinarstva, koji uglavnom dolaze iz komunikoloških profesija, će se do početka juna, uz pomoć vodećih srpskih veb stručnjaka, upoznati sa tehnikama istraživanja, pisanja, uređivanja i multimedijalne produkcije sadržaja na internetu.

Cilj škole je da, po završetku kursa, polaznici postanu sposobni da samostalno ili u internet redakciji proizvode sadržaj po najvišim profesionalnim i etičkim standardima, u skladu sa odgovarajućim komercijalnim okruženjem.

Škola veb-novinarstva Udruženja novinara Srbije osnovana je 2008. godine i predstavlja jedinstven,sveobuhvatan, praktičan kurs veb novinarstva u regionu.

Kurs će se održavati vikendima, od 20. marta do 6. juna 2010.

Kurs je namenjen novinarima, komunikolozima, studentima novinarstva, PR profesionalcima i svim zainteresovanim za nove medije, koji žele da se usavrše za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i internet marketingu.

Treća generacija polaznika škole WebNovinar kreće sa radom 20. marta 2010. u prostorijama Udruženja novinara Srbije.

Predavanja će držati 15 vodećih srpskih internet profesionalaca, kao što su Istok Pavlović, Dragana Vukajlović, Nebojša Radović, Milica Sekulić i drugi stručnjaci iz oblasti internet novinarstva, komunikologije, PR-a, marketinga, veb dizajna, veb programiranja i multimedije…

Kurs se sastoji od 96 časova, tokom kojih ćete na interaktivan način učiti o sledećim temama:

• Tehnike izveštavanja
• Kako se piše za veb
• Uređivanje u veb medijima
• Osnove veb arhitekture
• Osnove veb dizajna
• Veb multimedija - Video, audio, fotografije, dokumenti na vebu
• Alati za saradnju i učenje na vebu
• Osnove internet marketinga
• Upotreba društvenih mreža u novinarstvu

Kurs se održava u okviru programa Udruženja novinara Srbije, uz podršku IREX-a, vodeće međunarodne organizacije za podršku inovativnim programima iz oblasti medijskog obrazovanja.

Svaki čas traje 45 minuta. Časovi se održavaju subotom i nedeljom u prostorijama Udruženja novinara Srbije. Svi učesnici imaju pristup kompjuteru i internetu.

Školarina iznosi 36.000 dinara (sa PDV-om) i plaća se u tri rate.

Pogledajte raspored predavanja.

Rok za prijavu za učešće u školi je 10.mart 2010. Popunite formular da biste se prijavili za školu.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte UNS: 011 3236 493, info@uns.org.rs ili direktora škole Aleksandra Mitića: aleksandar.mitic@yahoo.com

Cenzura na Internetu vodi u jednoumlje - zaključeno je na okruglom stolu o etici u veb-novinarstvu koji je održan u Udruženju novinara Srbije. Linkovanje može biti predmet zloupotrebe. Različita mišljenja o društvenim mrežama.

Tokom dvočasovne diskusije postignuta je saglasnost da je dodatak Kodeksu novinara Srbije neophodan. Standardi veb-novinarstva moraju da budu u Kodeksu jer je Internet sadašnjost.

Na početku svečanosti rukovodilac Škole veb-novinarstva Ljubiša Bojić uručio je diplome Darku Nikoliću, Dragani Banković, Tijani Vlahović, Žikici Živkoviću, Goranu Necinu, Katarini Jovanović, Gordani Erić, Draganu Miloševiću, Dragani Bjelici, Bojanu Veličkoviću i Bojanu Cvetkoviću. Pogledajte njihove kratke biografije.

Detalje diskusije predstavnika on-lajn redakcija i stručnjaka za veb možete videti ispod (fotografije, video zapis i zapisnik).

Autori foto-slajda su Milica Stojković, Žikica Živković i Goran Necin.

Autor video spota je Goran Necin. On je prvi objavio svoje viđenje događaja na svom sajtu.

Zapisnik je vodio Dragan Milošević.

Izlaganje veb-novinarke Milice Stojković na okruglom stolu inspirisalo je Dragana Varagića da napiše tekst o njoj. On je prethodno najavio ovaj događaj na svom blogu. Zanimljivi su komentari Varagićevog teksta.

Miloš Petrović tvitovao je sa događaja (1, 2, 3).

Polazne tačke za diskusiju i etici u veb-novinarstvu možete pročitati na sajtu Škole veb-novinarstva.

Ona je govorila o osnovnim čitalačkim identitetima, tržišnom planu, linkovanju, naslovljavanju, boljem korisničkom doživljaju i optimizaciji za pretragu.

Maja Vujović drži obuke iz poslovnih komunikacija državnim službenicima, brend menadžerima, stručnjacima za marketing i konsultantima. Početkom sledećeg meseca ona će održati dvodnevnu obuku o “upravljanju krizama i kriznom PR“.

Vujović je napisala komentar za sajt Škole veb-novinarstva “pismo novinarima iz prošlosti o budućnosti”. Na sajtu Kompas komjunikejšns SEE dat je prikaz njenog teksta.

Autor fotografije je Nenyaki

Cilj razgovora veb-novinara, urednika i medijskih delatnika je sačinjavanje etičkih standarda veb-novinarstva koji će ući u Kodeks novinara Srbije kao prilog.

Učesnici ovog okruglog stola razmotriće profesionalne i etičke standarde veb-novinarstva i odgovoriti na dva pitanja:

Da li biste neki od navedenih standarda izmenili i kako?
Da li biste dodali neki standard koji nije naveden u dokumentu i koji?

Pre razgovora o etici, polaznicima druge generacije Škole veb-novinarstva biće dodeljene diplome i udžbenici.

Autor fotografije je Hiddedevries.

Novinari su uvek bivali posebni ljudi, terani nagonom da provere, upotpune i razjasne, pa masovno proslede informacije koje poseduju. Bolje obavešteni od drugih, behu to ljudi puni podataka, ne baš studiozni i strpljivi (jer za to nisu imali vremena). Hitro su vršili uviđaj, nalazili sličnosti u naoko nevezanim temama, munjevito analizirali i sklapali sliku. Živeli su od razotkrivanja problema i znali više neprijatnih istina nego većina, pa su bivali bez iluzija i malo ko od njih bi bio entuzijasta bilo čega - sem svega lošeg po zdravlje.

U stalnoj trci za svim što je novo, novinari su imali pouzdanu podršku - urednike, lektore, dokumentaciju, tehniku - i zato su svakodnevno postizali objavljive rezultate. Morali su da budu i fizički i duševno izdržljivi zbog napetosti u poslu, a nju su na dugi rok mogli da podnesu samo pojedinci van standarda.

Tu otpornost novinarima nije davala čvrstina, već fleksibilnost. Ona ih je činila i sklonim empatiji. Blagoglagoljivi, neposredni, brzo bi gradili kontakte, ali i trajno čuvali svoje poverljive izvore i veze. Mahom ekstrovertni, svakodnevno su uživo razmenjivali misli sa mnogo ljudi. I taj poriv imao je zanatsku svrhu - viđenje teme sa više strana razvijalo je objektivnost. A puna objektivnost je toliko retka da predstavlja oblik hrabrosti.

Zato su najvrsniji novinari istovremeno bivali i smeli i poštovani i popularni. Nisu štedeli nikoga - ni vlast ni podanike - pa su svakoj sredini bivali važno ogledalo. Kroz istoriju modernog doba, kako su svemoćni vladari prerastali u bezlične tehnokrate, tako su i lucidne dvorske lude postajale ugledni nezavisni novinari. Ako ikoja profesija simboliše taj razvoj, te zadimljene crno-bele industrijske vekove - to je novinarstvo. Neumitno, međutim, ti su vekovi prohujali.

Najveći izazov za vas, današnje i buduće novinare, je činjenica da već teče XXI vek - sivo doba baza podataka. Već smo otključali ljudski genom, podigli planetarnu mrežu džepnih telefona-lokatora i razvili informacionu megastrukturu sa bezbroj puta više podataka nego korisnika. Ta potpuna promena okruženja iz osnova menja i prirodu zanata novinara.Informacije dostupne javnosti sada su i detaljnije i preciznije nego ikada, a javnost ih prihvata spremnije nego ikada.

Menadžeri, konsultanti, analitičari, investitori, državni službenici, preduzetnici - svi oni u svojim oblastima svakodnevno prate stručne dnevne biltene, nedeljne preglede i kvartalne izveštaje. Nije slučajno što tradicionalni mediji ubrzano gube publiku, jer ima sve manje potrebe za njihovom suštinom - da javnosti protumače proverene podatke u koje su jedini imali uvid. Informacije su sada svima dostupne, neobrađene kao sirovine.

Danas svaki korisnik Interneta ima pristup nesravnjivo većem korpusu podataka nego što je i najobavešteniji novinar ranije mogao da ima. Zato novinari danas ne mogu da svaštare, već moraju da se posvete važnim oblastima i da u njima postanu studiozni i strpljivi eksperti, to jest da razviju sposobnost da pribave i procesuju najveći broj podataka o nekoj temi najvećom brzinom - preko brzih i pouzdanih veza, i oflajn i onlajn.

Nalaženje tema više ne zavisi samo od ‘novinarskog nosa’. Mnoge ozbiljne tajne u današnje doba razotrkrivaju neki drugi ljudi - insajderi, autsajderi, opozicionari, tračeri. Ako u reci ima zlata, svako može da ga nađe filtrirajući vodu - ali grumenje zlata nalaze samo oni najsmireniji, najuporniji i najstrpljiviji. Jednako je u novinarstvu - samo novinari su obavezni da pri objavljivanju informacija budu objektivni, uzdržani i argumentovani. Ni u najdrastičnijim situacijama ne smeju da nastupaju emotivno, dok u praksi svi drugi smeju svakoga javno da vređaju ili kleveću, zaštićeni anonimnošću ili drugom vrstom imuniteta.

Sem možda u najzabitijim krajevima, svi novinari danas već odavno pišu onlajn, makar i im tekstovi bili namenjeni isključivo štampanju. Omogućivši im da sadržaj svojih tekstova kucaju direktno u računare, mediji su se, radi ubrzanja proizvodnog procesa, usput odrekli i dobrog dela tehničke podrške novinarima. Stručno lektorisanje, bilo u štampi ili u elektronskim medijima, danas je očigledno napušteno. Kopači novinarskog zlata moraju sada, kako znaju i umeju, sami svoje zlato i da obrađuju za prodaju.

Kako se od informativne sirovine sačinjava valjan novinarski proizvod, suštinsko je pitanje. Ako pogledamo kako je sve počelo - od zvaničnih glasnika, koji bi čitali vladarske odluke okupljenim meštanima - jasno je da se informisanje javnosti oduvek zasnivalo na veštini retkih pojedinaca koji su - za razliku od puka - znali zanat pisanja i čitanja. Opšte razumevanje novosti zavisilo je od sposobnosti autora da sroče razumljiv, logičan i nedvosmislen tekst i od veštine glasnika da ga razgovetno saopšte. Sve je tako i danas, samo je tada trebalo znati vešto pisati perom i mastilom i razglasiti vest širom mreže puteva, a danas treba umeti vešto pisati na računaru i proširiti informacije širom mreže računara - to jest Internetom.

Danas informacije ne šire samo novinari - one se šire skoro same, jer ih spontano i često bez provere prosleđuju hiljade korisnika, mahom bez veze sa medijima i novinarstvom. Puk se, naime, masovno opismenio, a sada i izveštio u korišćenju računarske mreže da širi informacije koje smatra važnim ili zanimljivim.

Autor fotografije je Guillermo Esteves

Ipak, od kad je sveta i veka, po radu se majstor poznaje, pa će se tako i dobri novinari uvek poznavati po vešto sročenom, jasno napisanom infomativnom sadržaju, ma kako se on publici plasirao.

Pravila dobrog pisanja koja su važila nekada samo delimično važe i sada, a neka nova pravila pisanja su, zbog primene računara, postala jednako važna - ako ne i važnija.

Ako ste dakle stvarno spremni na uvek težak novinarski zanat, ako ste voljni da preuzmete na sebe odgovorni posao informisanja javnosti, da strpljivo tražite, uporno filtrirate, pažljivo obrađujete i uspešno plasirate informativno zlato, najbolji među vama savladaće i stroga pravila pisanja za Internet, kao informativni filigran. Neće vam biti lako, ali će vaši novinarski radovi uvek da sijaju izuzetnim sjajem, nadaleko.

Autor teksta je Maja Vujović. Ona je trener, konsultant i publicista na teme komunikacija i medija, a njena elektronska knjižica Pisanje za Internet dostupna je, pod Creative Commomns licencom, preko sajta “CompassComm“.

Autor veb-sličice je Marco Raaphorst.

Proganjale su me noćne more dok nisam tog jutra seo za računar. Mislim se ja - dosta je više bilo pitanja s odgovorima pod a), b) i C) po američkom običaju ili po našem - daj studentu što teže pitanje, ako je moguće da nikada nije čuo za pojam o kome ga pitaš, kako bi odustao.

Tako naletih na FEST. Informisah se od ljubaznih službenika za odnose s javnošću i saznah da će veb-novinari čak besplatno moći prisustvovati projekcijama. Kreativni naboj pretvorio sam u tekstualni slajd (što bi mi Srbi rekli prezentaciju), koji komično, ali u isto vreme ozbiljno objašnjava šta je veb-novinarima činiti - ili daje upustvo za upotrebu završnog testa na filmskom festivalu.

Očekivao sam - vrli veb-novinari će se pristojno spremiti za test, u stvari FEST. Prva se oglasila Gordana Erić u stilu - ajmo juriš. A zatim su stigle poruke iznenađenja i zaprepašćenja:

O čemu je ovde reč????? 

Pa gde sad sve ovo kada sam polumrtav u krevetu? Ijaaaao… (zbog gripa)

Neki su se bunili, izvlačili, drugi su pokazali da im je stalo do ocene, a ima i onih koji su se pravili ludi:

Ja samo ne razumem da li će naše obaveze biti od jutra do mraka?

Još ne razumem šta znaci 50% ocene?

I gde dolazimo u 10 sati?

Na ulazu u Centar Sava sačekali su me dobro raspoloženi veb-novinari Darko Nikolić i Dragan Milošević. Milošević nas je s vremena na vreme fotografisao (kasije sam saznao da je u readkcijskoj raspodeli rada dobio zadatak da slika veb-novinare?!). Nikolić je uredno doručkovao pre dolaska za razliku od mene. Ja sam svoju užinu doneo na lice mesta.

U Centar Sava, s osmesima na licima i teškom artiljerijom u rukama (profesionalna kamera i ogroman stalak koji liči na bazuku)  dolaze Dragana Banović i Žikica Živković. Iako sam im rekao da kolege ne moraju da muče dragog nam Žikicu koji usput poseduje televiziju “Kolubara”, jer nije sramota snimati s običnom amaterskom kamericom, veb-novinari su odlučili da ostanu profesionalni do kraja.

Nego, odlučih da ostavim najbrojniju redakciju u CS (ili SC., ali to će ostati dilema do kraja ovoog teksta) da se dogovore. Tako sam otišao u jedan separe da nešto prezalogajim. Ulazim ja tako, kad ono imam šta i da vidim - Glavni odbor Demokratske stranke će zasedati uskoro.

Ne marim ja mnogo, sednem u separe, raširim pecivo i jogurt po stolu i počnem da klopam. Prolaze tako uglađena gospoda funkcioneri pored mene, sve sa fasciklama na kojima su žute tačkice. Sede tako jedan od njih pored mene da pita gde ima nešto da se popije. Odgovor je lak - bar je pravo pa desno. I tako stariji gospodin i ja ožežili po politici. Ja sam skoro zaboravio da su tu i veb-novinari, dok ne dođoše s bazukom (stalak za kameru).

Kažem ja njima, što se sačekate predsedika (države a ispostavilo se i DS) da ga ukratko priupitate za FEST, dok on užurbano prolazi ka sali za zasedanje. Žikica reče da to nije moguće jer takva rabota može se sočiniti samo preko kancelarije predsednika (nedostatak volje za avanturizmom, ili profesionalni postupak koji se mora poštovati?).

Zaputimo se tako mi ka maloj sali CS kako bi odgledali novinarsku projekciju filma “Kreće se”. Dobro pripremljena (jedna od retkih) Dragana Banković (ili u daljem tekstu Gaga Snaga) kaže da će umesto filma “Kreće se” biti prikazan drugi film o smehu koji rešava sve probleme.

Posle kraćeg objašnjavanja s osobom na ulazu (zašto nemamo propusnicu za novinare) Gaga Snaga i ja sedamo ispred platna. Snaga kucka poruke. Iznervirah se, mislim ne prati film, a onda se setih da sam ja napisao da se izveštava uživo. Snaga napisa tvit:

Poslednji dan 37-og Festa počeo sa filmom “Happy Go Lucky“

 
Darko Nikolić (zvani Priča) krenuo je da hvata atmosferu. I uhvatio je tvit:

“Između zidova” na projekciji od 11 sati dobio veliku publiku, nakon što je u Kanu prošle godine osvojio Zlatnu Palmu.

Žikica Živković uputio se da postavi kameru u prostoru predviđenom za novinarsku konferenciju. On je verovarno prvi predstavnik medija koji je došao na drugi sprat CS tog 1. marta.

Dok je veb-redakcija obavljala ranoranilačke poslove, u bazi je sedeo izvršni urednik Bojan Cvetković. Pošto cenjeni CBojan (ili StratUM, kao što naslov njegovog sajta kaže) mnogo voli kafu, potajno smo se pribojavali da ne šmugne u kafe Resava (kultno mesto veb-novinara). Ja se udubio u film (Happy Go Luckey) za koji Gaga tvituje:

Iako je sala skoro prazna, reakcija publike na britansku komediju o veseloj i bleskastoj učiteljici Popi je odlična!

Kad ono stiže mi poruka od CBojana da mu pošaljem šifru od sajta za specijalno pokrivanje, jer ne može da se uloguje. Sredili smo to zahvaljujući našem predavaču i IT stručnjaku Aleksandru Uroševiću (Urketu). Urke je morao da izmeni lozinku, da mi je pošalje SMS porukom kako bi ja tu novu lozinku prosledio CBojanu. Urke, tebi hvala!

Taman sam seo da nastavim gledanje ostvarenja britanske kinematografije s Gagom Snagom, kad ono Gordana Erić mi šalje neke izmene njenog zadatka. Pogrešna adresa Gordana! Valjda imaš svog urednika? Ah da, oni nisu imali urednika, sem izvršnog (CBojan), koji je tvitovao sadržaj Gordanine poruke i obzanio mnogobrojnoj publici sajta čemu da se nadaju:

Očekujemo intervju s poznatim filmskim kritičarem, g-dinom Nenadom Đukićem.

Onda sam se ponovo vratio u “dvoranu” kako bi me požrtvovani Goran Necin (Neca) počastio još jednim SMS pitanjem (Što nisam ugasio telefon, pitam se sada). Zahvaljujući mojoj čestoj upotrebi mobilnog uređaja (tipkanja poruka) jedan gospodin koji je sedeo pored mene “pobegao je” ispred (izvinjavamo se, mnogo se izvinjavnjaamo). Elem, Neca se kretao ka mestu specijalnog pokrivanja ali zbog dobrih međuljudskih odnosa u redakciji i gripa koji ga je tresao, on nije zanao gde da dođe (ili nije pažljivo pročitao moj tekstualno sladj, kao i mnogo veb-novinari).

Za to vreme, dok sam ja sedeo i nervirao se, još jedan posvećeni veb-novinar bio je na zadadtku. Dragan Milošević bombarduje “Tviter” porukama sumnjivog značaja za širu javnost:

Veb novinari napravili finalni dogovor pokrivanja finalnog dana 37. Međunarodnog filmskog festivala.

Očekuje se skora konferencija za štampu.

Posle gledanja filma, Gaga Snaga i ja srećemo uzavrelu atmosferu u prepunoj sali za novinarske konferencije. Žikica Živković (s najvećim stalkom za kameru u prostoriji) spreman je za akciju (snimanje događaja).
Dragana Bjelica je došla i sprema se za tipkanje poruka. Ona tvituje:    

Glavna nagrada u Programu “Evropa van Evrope” pripala filmu “Poklon za Staljina”

U toku je nastavak konferencije za štampu! Dvanaestočlana ekipa filma “Tamo i ovde” predstavlja svoje ostvarenje!

Film “Tamo i ovde” Darka Lungulova zatvara 37. Međunarodni filmski festival!

Film “Tamo i ovde” od jeseni u bioskopima u Srbiji!

Darko Lungulov izjavio na konferenciji za štampu da je “njegov film `Tamo i ovde` malo ljubavno pismo Beogradu”!

Svetska premijera filma “Tamo i ovde” danas u Beogradu, na 37. Međunarodnom filmskom festivalu!

Veoma informativno, ali uzvičnici nisu potrebni, zar ne? Nastavim ja tako dalje i dođem do separea s računarima. Tu je redakcija zauzela svoje mesto. Katarina Jovanović je na predviđenoj poziciji. Probijem se ja tako do bara, kad tamo požrtvovani Neca pije koka-kolu s požrtvovanim Darkom (mučenici, veb-novinari, još se truju). Darko u senzacionalističkom tonu tvituje:

Finansijska kriza drma Srbiju ali ne i Sava Centar! 2 (slovima: dva) litra Coca-Cola-e koštaju “svega” 1200RSD!

Sajt za specijalno pokrivanje pisan je uz sadržaje i tvit na srpskom i engleskom jeziku. Uredno je opisana i misija veb-novinara 1. marta u CS. U pisanju veb-vesti polaznik Goran Necin izlistao je kandidate za nagradu. On nije išao tehnikom obrnute piramide (da prvo objavi šta koji film je zaslužio nagradu). S druge strane Gordana Erić odmah je pucala na suštinu u pisanju svoje veb-vesti (istina u naslovu postoji uzvičnik, što nije praksa).

Dragana Banković pružila je izuzetan pregled filma “Happy Go Luckey”, doduše bez odgovarajućeg linkovanja i tekst nije odgovarajuće podelila na deliće. Darko Nikolić briljirao je rečima koji čine njegov komentar o atmosferi u CS:

… „šokiran“, mogao bi da bude nastavak ovog teksta, ali i ta reč nije dovoljno jaka za opis doživljaja razgovora između kafe-kuvarice i dežurnog srednjovečnog konobara.

„I, šta ćeš da igraš danas?“, upita gospodin u belom.

„Ma, nemam pojma. Vide li sinoć, Herkules prošao. To je trebalo da gađam u ’vugla’. Ali dobro, danas će da mi dođe Saragosa“, uzvrati kafe-kuvarica čije poznavanje fudbalske scene i sportskih kladionica odaju višedecenijsko iskustvo.

Veb-priča Dragane Bjelice o filmu koji zatvara FEST nosi naslov “Skidanje na ulici: Tamo i ovde”. Iako bez linkova i istaknutih međunaslova ovaj izveštaj zadovoljava standarde informativnog teksta.

Veb-priča o nagrađenim ostvarenjima ovogodišnjeg FEST-a nazvana je “37. FEST: Pobednik je Poklon za Staljina” i poseduje sve standarde kvalitetnog veb-teksta.

Veb-priča Gordane Erić “Fest 2009 - nova filmska poetika” sumira glavne događaje na 37. filmskom festivalu. Ona, iako kvalitetno napisana, nije linkovana i sastoji se iz nekoliko celina koje su mogle biti objavljene posebno. Pregled počinje događajima koji su obeležili FEST:

Ovogodišnji FEST protekao je u senci dva (nemila) događaja: smrti svog osnivača i dugogodišnjeg selektora Milutina Čolića i incidenta na emitovanju filma “Milk” o američkoj gej ikoni, čiju je projekciju pokušala nakratko da spreči grupa pripadnika Gej strejt alijanse, nezadovoljna otkazivanjem skupa u Sava Centru.

Žikica Živković sumirao je statistiku beogradskog filmskog festivala u svom komentaru (ne veb-izveštaju). On piše:

37. FEST se završio. Nakon 10 dana, više od 80 filmova u 6 kategorija, sa prodanih blizu 100.000 ulaznica, Tridesetsedmica se svrstala u top 3 najposećenija festivala od kada je FEST nastao.

Iako bez ulaznice, Katarina Jovanović prisustvovala je završnoj pojekciji na FEST-u. Jovanović je napravila kvalitetnu veb-priču. Ona piše:

Premijerom filma ”Tamo i ovde”, srpskog reditelja Darka Lungulova zatvoren je 37. po redu FEST u Sava centru.  Završni govor održao je glavni glumac Dejvid Tornton koji igra ulogu propalog muzičara koji se kreće na relaciji Njujork-Beograd.

Živković je objavio i video zapis proglašenja pobednika:

Očito pod utiskom, Živković zaključuje:

FEST-37 je završen, kao i specijalni prenos završnog dana FEST-a za redakciju UNS-ove škole veb novinarstva. Sudeći po broju posetilaca sajta specijalnog prenosa, kao i naloga na Tviteru, UNS-ovi veb novinari zadovoljno odlaze svojim porodicama nakon vrlo teškog i izazovnog dana.

Izveštaji polaznika Škole veb-novinarstva dostupni su na za to namenjnom sajtu. Izveštavanje redakcije veb-novinara počelo je u 10 sati ujutru a završilo se u ponoć 1. marta. Dragan Milošević je na svom sajtu opisao kako se specijalno pokrivanje odvijalo. Na sajtu UNS objavljena je vest o finišu druge generacije Škole veb-novinarstva. Završnom testiranju nisu prisustvovali Bojan Veličković, Tijana Vlahović, Marina Obizajeva i Miloš Kuks.

Vrednovanje polaznika druge generacije Škole veb-novinarstva

Autor fotografije je sean-b.

Njihov prvi zadatak je da izaberu uredništvo koristeći stranicu na “Viki” servisu. Veb-novinari imaju četri dana da se dogovore o svojim zaduženjima na FEST-u. Svako od njih pogledaće jednu od tri projekcije za novinare i prisustvovati konferenciji za medije 1. marta u Sava centru.

Učinak polaznika u toku završnog testa vrednovaće se 50% od ukupne ocene.

Autor fotografije je hidden side

Autor fotografije je A. Diez Herrero

Kako magistar istorije, iskusan službenik državne administracije, a sada veb-novinar, vidi praksu u UNS? Ovaj angažovani polaznik napisao je blog tekst o utiscima s prakse.

Jedna od novina koju je Dragan Milošević primenio na sajtu UNS je Gugl mapa. 

Za integraciju društvenih medija i veb-sajta bitno je koristiti i “Jutub”. Dragan Milošević snimio je izjavu predsednika UNS, Nina Brajovića.

Autor fotografije je na početku teksta je wili_hybrid.

Autor fotografije churl.

Uprkos nedostatku iskustva Necin je brzo usvojio veb-novinarske veštine. Ovaj talentovani polaznik piše o svojim utiscima posle tri nedelje prakse u Blicu.

Moja privilegija je obuka u Internet redakciji najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji, Blicu. Takođe, kada je u pitanju on-lajn izdanje ovog dnevnog lista, može se reći isto - ˝najtiražniji˝u zemlji.

Prvi utisci, nakon desetak dana provedenih u redakciji Blica su posebno iskustvo koje će se, u narednom periodu, evidentno, pretočiti u znanje. Sasvim je jasno, da sam na pravom mestu gde će mi se pružiti šansa u sticanju neophodnog znanja, za kvalitetan rad, u ovoj grani novinarstva.

Sofisticiran način rada, profesionalan pristup poslu i pozitivna energija su, pored potrebnog znanja, iskustva i organizovanog timskog rada, samo neke od odlika kojima se može pohvaliti ova redakcija, odnosno, zaposleni u njoj.

Na kraju, želim reći, da ne sumnjam u veliku količinu znanja koju ću steći do kraja svoje obuke.

Ovom prilikom se zahvaljujem, svima koji su pomogli ovaj projekat, kako u svoje lično ime, tako i u ime sadašnjih i budućih studenata Škole veb-novinarstva UNS.