Sudeći po agregatoru ovdašnjih blogova, SerbianBloggers.info, srpska blogosfera nije previše brojna i, kao takva, još uvek je prilično “rasutih misli” jer su autori okrenuti raznim temama. Ako bi se, kojim slučajem, među njima i naišla slična polja interesovanja, utisak je da međusobne povezanosti nema previše, ako se izuzmu oni koji blogove posećuju i pritom vole da ostavljaju komentare. Najčešće - komentare koji samo potvrđuju ono što je autor u svom tekstu, video ili foto-prilogu već istakao.

Pa opet, srpska blogosfera je jedno prilično živahno i prilično zanimljivo mesto. Ima tu od svakoga po nešto, za svakoga po malo. Nalik starim dobrim kuvarskim receptima koji su bili prava riznica (ne samo kulinarskog) znanja.

Kad smo već kod kuvanja, blog “Cooks and Bakes” upravo nudi sijaset zanimljivih pogleda na život i rad u kuhinji. A nudi i igre:

“Ako želite da učestvujete u ovoj igri treba da
- napravite nešto sa integralnim pšeničnim brašnom ili celim zrnom pšenice,
- slikate i objavite na svom blogu do 31. januara 2009. i
- pošaljete e-mail sa fotografijom i linkom do vašeg recepta
Željno iščekujem vaše recepte!”

U iščekivanju recepata, putnici srpskim blog-prostranstvima, imali ili nemali nove pasoše, mogu da natrče i na Vrtarić - Moj Blog. U pitanju je prezentacija Čukaričana Miroslava Vrtarića. Ekonomista po profesiji, ljubitelj gitare, pisanja, druženja. Otvorenih misli i isto takvog srca. Miroslav veoma uspešno učestvuje sa svojim prepoznatljivim blogom kao deo blogerske zajednice. I ovaj njegov tekst, pogled na desavanja u sportu i oko njega na prostoru bivše Jugoslavije, je kvalitetno i nadasve realno zapažanje.

Da se mržnja ne može lako iskoreniti na balkanskim prostorima, to je vrlo poznato. Mržnja ne bira teren na kome “igra”, niti aktere u igri. Gradonačelnik Zadra Herr Žika (Živko Kolega) je u tom gradu skinuo sve zastave učesnika Svetskog prvenstva u rukometu i odluku obrazložio pritužbama građana kojima je smetala zastava Srbije!

“Da me je neko, pre ovog incidenta, pitao da li je tako nešto moguće rekao bih da nije. Jeste da svuda ima budala ali jako je mala mogućnost da budala postane gradonačelnik velikog grada. Ali, eto, ništa nije nemoguće.

Rat je rat. To je posebno stanje koje postoji u ljudskoj zajednici od pamtiveka. Ljudi i države se medjusobno biju vekovima iz razno-raznih razloga i rat kao sociološka pojava budi kod ljudi posebna, ne baš lepa osećanja ali kad se rat završi, pa makar trajao i 100 godina, onda je završio i ko nastavi sa mržnjom on je bolestan” - kaže Vrtarić u svom blogu.

Sa druge strane, jedan drugi pogled na sličnu  temu. “Rukomet” je blog na temu sporta i dešavanja u disciplini čiji naziv nosi. Aktuelni su postovi o dolasku srpskih reprezentativaca na Svetsko prvenstvo u rukometu, koje se održava u susednoj Hrvatskoj. “Poseban” status srpskih rukometaša privlači pažnju medija pa tako i kreatora blogova na interneta.

“Srpska reprezentacija stigla je pod policijskom zaštitom u hotel Kolovare, a čini se kako će imati posebno osiguranje tijekom ovih dana kada će nastupati u dvorani Krešimira Ćosića na Višnjiku.

Srpskim navijačima za sada nema niti traga, navodno su se oni vratili iz Poreča u Srbiju te nemaju namjeru dolaziti u Zadar. Budu li dolazili, dobit će jako osiguranje koje će ih čuvati od eventualnih napada”, prenosi ovaj blog pisanja hrvatskih medija.

I dok se srpska reprezentacija bori sa sopstvenim nedaćama, odgovor na pitanje “Kako srpski jezik ‘propada’ na Internetu?” ponudio je autor Walker’s bloga u svom tekstu “Čitam kako je napisano ili pišem kako je pročitano?”

“Internet? Stvarno, internet je jedna velika knjiga sa međusobno povezanim stranicama. Šta piše na prvoj? Aha… klinci ne koriste š,đ,č,ć,i ž. Mrzi ih. “wepo” im zvuči lepše od lepog. U pomodnom trenutku javlja se i suprotnost prirodnoj težnji jezika za kontrakcijom izraza i dobijamo nakaradne reči poput chachkalitza. Prvi sam krenuo da kažem OMG, ali koliko vas je pomislilo isto?

Imam druga koji ne zna šta je LoL, OMG, LMAO, … Ne zna koliko je srećan. Da zna, ne bi me pitao šta znače i zašto ih ljudi koriste, pa se oduševio novotarijom i odmah odlučio da će da je podeli sa ostatkom onih koji još uvek napišu celu i savršeno ispravnu reč dok šalju nekom SMS.”

Sve se svodi na običan i prost tekst koji skoro nema nikakav smisao. Na uništavanje srpskog jezika utiče i kolektivna lenjost, pa je stoga lakše reći ili napisati LOL umesto se stvarno osmehnuti.

Kako više ne pišemo onako kako čitamo, počeli smo da čitamo kako je napisano. LoL više ne predstavlja simbol za smejanje, on postaje nova reč, reč koju nismo imali u jeziku i zamenjuje dotadašnju onomatopeju.”

Onomatopeja. Zanimljiva je to pojava. Ta “figura oponašanja ili prenošenja zvukova iz prirode” mogla bi da se primeni na mnoga polja ovdašnjeg života. Ali negde u imitiranju uspešnih - zaostajemo. I, dok mi “razbijamo glavu” na temu da li će se ovde neke stvari konačno pomaći u pravom smeru, ostaje uteha da i drugi imaju iste želje.

U galeriji “O3one“  održan je okrugli sto sa temom “Koliko još do elektronskog šaltera?“. Ovaj okrugli sto je organizovan povodom dodele nagrada za najaktivnije korisnike sajta Formular.rs, koji mogućava građanima Srbije da na jednom mestu saznaju kako izgledaju procedure za pribavljanje različitih dokumenata (od lične karte ili vozačke dozvole do registracije firme i građevinskih papira). U radu okrugog stola učestvovali su Slobodan Vučković, ekspert za informaciono društvo, Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre i Slobodan Marković, specijalni savetnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo.

Koja korist može biti od ovog okruglog stola i šta je tu rečeno, govori nam blog MISS CYBERNOUT:

“Naime, bojim se da opasnost od “promašene teme” se nadvila nad pomenutim okruglim stolom. Gde je Srbija u razvoju e-administracije i uopšte u korišćenju društvenih mreža, a da se to ne svede na lične stranice na Facbook-u ili sličnim prostorima na Intrnetu?

Ovo je jedno laičko shvatanje društvenih medija. Što nikako nije dobro za nas - do javnosti dolazi ista slika koja se dobije i kada se uključi TV a to je da banalnost i primitivizam caruju. Nije da imam nešto protiv bloga kao onlajn dnevnika, ali to je koncept koji je na najnižem nivou. E sad, što ga je lako aplicitati i što to ima publiku, to ne znači da je cela suština društvenih medija u tome da se zna ko je, s kim, kada, kako i zašto “pikio & kakio”.

Najposećeniji srpski Twitteraši

Ali ostaje pitanje - “A SRBIJA?” - Što se naše vlasti tiče, na facebooku stoje manje-više “zamrznuti” profili istaknutijih političara, a na Twitteru je za sada samo Čedomir Jovanović.

Koliko će vremena proći dok neko iz Vlade RS (ili iz skupštinskog restorana, kako su predlagali Beogradoholik i Belgraded na Twitteru!!) ne počne da tweetuje, videćemo.

Istina, specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo Slobodan Marković rekao je u privatnom razgovoru u ponedeljak da ozbiljno razmišlja da se uključi na Twitter.”

“Srbi, Srbi.. ni za Twitter niste”, pomisilio bi neko. Ipak, ima ovde (a i u čuvenom “okruženju”) onih koji ozbiljno rade na strategiji veb-razvoja. O tome govori i blog Dragana Varagića, uz čiju saglasnost prenosimo tekst o nagradama za veb-upotrebljivost i veb marketing kampanju:

“U sklopu regionalne konferencije temu kontekstualnog oglašavanja - Web :: Strategija 04 koja se na održava u Zagrebu 05.03.2009. g., biće dodeljeno ukupno šest priznanja - Zlatne nagrade Web strategije. Zlatne nagrade će se dodeljivati na osnovu stručnog mišljenja ocenjivačkih odbora i to u dvije kategorije za prethodnu, 2008. godinu – Zlatna web upotrebljivost i Zlatna web marketing kampanja.

Nagrada u kategoriji Zlatna web upotrebljivost (usability) namenjena je promociji, podsticanju i edukaciji pri izradi jednostavnijih, upotrebljivih i efikasnijih web sajtova prilagođenih svim tipovima Internet korisnika.

Nagrada u kategoriji Zlatna web marketing kampanja nastala je kako bi organizator konferencije pomogao u razvoju e-marketinga kroz nagrađivanje najboljih vrednosti od strane struke.”

Nagrade su, dakle, tu. Dakle, moguće je pobediti. Još samo da mi, ovdašnji, naučimo da se takmičimo. A to je važnije od pobede. Valjda.