“Sastavljati kraj sa krajem” je tradicionalni srpski zanat, koji se polako ali sigurno prenosi sa kolena na koleno. Bar je takav utisak većine ovdašnjeg stanovništva koji je pogubio dobar deo kose usled reakcija na redovno obnavljane cene u izlozima. Istog onog stanovništva koje i dalje tvrdi da ide “ponosno, uzdignuta čela”, iako je čelo izudarano usled reakcija na redovne padove vrednosti domaće valute i skokove cena osnovnih životnih potreba.

Pa opet, iako se čini da se povećava težina življenja i pritom se sve daljim čini put do toliko željene Evrope, statistički podaci govore nešto sasvim suprotno. Zapravo, ukazuju na to da nas ni na toliko opisivanom cilju ne čeka, tek tako, “mir, radost i blagostanje”.

Evropa tvrdi – nije nama baš toliko loše

Statistički biro Evropske unije (Eurostat) je objavio tabelu u kojoj je dat pregled istraživanja o “Bruto društvenom proizvodu” (BDP) i “Prosečnoj individualnoj potrošnji osnovnih sredstava”, a na osnovu ispitivanja u 37 država “starog kontinenta”. U tabeli se može videti koja grupa zemalja po cenama osnovnih namirnica i potrebnih usluga za život domaćinstva iznad proseka EU, koje su u prosečnom nivou, a koje zaostaju.

Prema tom istraživanju, Srbija ostvaruje 47% u odnosu na BDP prosek Evropske unije, dok su naši lični izdaci u nivou 49% od proseka Evropljana.

Da nismo usamljeni u ovakvom odnosu „snaga“, dobro se vidi iz tabele gde su u sličnoj poziciji (manje ili više) nove članice EU ali i naši susedi.

Ipak, osnovna poruka ovog istraživanja, bar kada je o ovdašnjoj javnosti reč, jeste da smo Evropi bliži po cenama koje moramo da platimo, nego po nivou dohotka koji ostvarujemo.

Ima razloga i da se Evropa ugleda na nas

Prema zvaničnim podacima jednog drugog istraživanja Eurostat-a, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa najnižim indeksima nivoa cena u oblasti građevinarstva, sa vrednostima koje variraju od 1/2 do 1/3 u odnosu na zemlje EU.

Za građane je dobra vest naći se na dnu ove liste jer to znači da je cena izgradnje, a samim tim i kupovine njenih proizvoda dva do tri puta niža u odnosu na zemlje EU.

Pored povoljne situacije na tržištu izgradnje, istraživanje pokazuje da Srbija ima potencijala za investitore u oblasti rezidencijalne i poslovne izgradnje ali i u oblasti pružanja usluga naših građevinara u zemljama EU.

A što je nama onda “sve skupo”, i to stalno?

Ako se, samo na trenutak, statistika ostavi po strani, uočavaju se neke zanimljivosti koji mogu postati jasni pokazatelji zašto našoj privredi ne ide kao što bismo svi voleli.

Naime, potrošači u Srbiji su sredinom decembra obradovani vešću da će mleko nekih proizvođača ubuduće biti i do deset odsto manje nego do sada. Pri tom će neke mlekare trajno sniziti cene svojih proizvoda, dok će neke tek posle novogodišnjih praznika odlučiti da li će zadržati niže cene.

Međutim, Ministarstvo poljoprivrede odmah je reagovalo na odluku mlekara osudivši njihovo ponašanje. Mlekare su, kako tvrde iz Ministarstva, i pored apela da ne menjaju cene ipak predvidele smanjenje otkupne cene mleka za oko tri dinara, a sve na štetu individualnih proizvođača. Oni, time, baš kao i građani, (p)ostaju obične “ovce za šišanje”. “Frizerima” po pravilu ide najveći deo kolača.

Ko nas šiša?

Evropa tvrdi da ne živimo toliko loše, primer iz građevinarstva tu tvrdnju potkrepljuje, ali narod ovde ipak ne živi od statistike, već (najčešće) samo od osnovnih životnih potreba. A tu su izdaci daleko veći od onih koje “običan svet” može da priušti.

Evo dva tako obična, a tako drastična primera:

1) prema istraživanju “Politike” iz maja 2008, trgovački rabat na jednoj vekni hleba iznosi pomalo neverovatnih 20,45% od konačne cene proizvoda.
Tako nešto je gotovo nezamislivo na krajnjoj destinaciji ka kojoj težimo.

2) Prema istraživanju “Dnevnika” iz decembra 2008, cena stanova u “traženijim” delovima Beograda jednaka je ceni stanova u Berlinu i Beču.
Mi smo, dakle, već stigli (u) Evropu?

Ako se uzme u obzir koliko ovdašnji proizvođači uspevaju da u realno teškim okolnostima stvore i zarade, a koliko profita ostvare samoživi prodavci, postaje jasno ko u ovoj zemlji koristi teškoće i ko ih ne sankcioniše. I tu svaka statistika “pada u vodu”. Jer, povoljni preduslovi za bolji život nego što je u ostatku Evrope nestaju netragom čim “ovce” pristanu na “šišanje”. I sve dok “frizeri” nesmetano obavljaju posao na sebi svojstven način.

Pripremili: Dragana Banković, Dragan Milošević, Bojan Cvetković i Darko Nikolić