Posle devet godina juče je na sever Kosova stigla prva cisterna sa gorivom iz NIS ’’Jugopetrola’’.

Ova značajna pošiljka namenjena je za benzinske pumpe NIS-a u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku, gde će cene goriva biti iste kao i u centralnoj Srbiji.

Do isporuke je došlo nakon nedavnog sastanka u Kosovskoj Mitrovici, kome su u okviru Akcionog plana Vlade Srbije prisustvovali predstavnici privrednih komora Srbije, Vojvodine i naše južne pokrajine.

Ljubomir Radulović, direktor poslovne jedinice NIS ’’Jugopetrol’’ za područje Kosova i Metohije je obećao uredno snabdevanje benzinskih pumpi na severu pokrajine svim vrstama goriva, ali i ostalim proizvodima iz programa kompanije.

Dopisnik ruske televizije “Kanal 1″, Ilijas Šurpajev, pronađen je mrtav u svom stanu u Moskvi.

Telo 32-godišnjeg novinara vatrograsci su pronašli sa ubodnim ranama i konopcem oko vrata samo nekoliko sati nakon što je on na svom blogu napisao da su vlasnici novina u Dagestanu zabranili njegovu kolumnu i naložili svom osoblju da ne pominju njegovo ime u novinama.

Šurpajev je tokom karijere izveštavao iz severnog Kavkaza, regiona u kome se nalazi Dagestan, a koji potresuja okršaji političkih stranaka. Pre nekoliko meseci se preselio u Moskvu, dok su u regionu u kome pretežno živi muslimansko stanovništvo ostale njegova žena i petogodišnja ćerka.

I dok moskovska policija intenzivno traga za ubicama Šurpajeva, čiji je poslednji tekst naslovljen sa “Sada sam disident“, dagestanski ministar informisanja Eduard Urazajev izjavio je da se nada “da će ubice tako značajnog i talentovanog novinara biti kažnjene’’.

Uz činjenicu da su u Moskvi uobičajeni napadi na pripadnike etničkih manjina sa Kavkaza i iz bivše sovjetske centralne Azije, treba istaći i da je ovo ubistvo dopisinika “Kanala 1″ samo još jedno u nizu tragičnih posledica po ruske novinare. Od 2000. godine u toj zemlji ubijeno je više od deset predstavnika medija, najviše zbog tekstova u kojima su pokušali da razotkriju korupcijske afere.

U vremenu u  kome su mediji dostupni gotovo svima, a gotovo svi od njih manje ili vise zavisni, internet je kao sredstvo komunikacije otvorio novu mogucnost. Interaktivnost.

Umesto jednosmernog puta informacije (od posiljaoca poruke do njegovog recipijenta, sto je bila odlika novinarstva od njegovih prvih dana), 21. vek i “online zajednica” u koju smo, svesno ili nesvesno, ukljuceni, donose mogucnost povratne sprege.

Staticki veb (eng. web - mreza, u ovom slucaju internet mreza) poceo je da odumire onog trenutka kada je jednosmernost puta informacija zamenjena ucescem dosadasnjih “korisnika”. Citalac je postao ucesnik. O tome kako najbolje iskoristiti novu internet revoluciju, uci se u skoli Web novinarstva Udruzenja novinara Srbije.

Ova Skola pocela je sa radom u martu 2008, kao jedinstvena u jugo-istocnom delu Evrope. Nastava je organizovana po principima teorijske obuke i prakticnog rada, a simulacija redakcije, pisanja, istrazivanja i uredjivanje interet sajta omoguceno je sazetim a korisnim predavanjima o novim medijima, kao i novim mogucnostima “starih” sredstava za masovno informisanje. Jedinstvena po svom cilju, jedinstvena po metodama rada, ova Skola web novinarstva predstavlja i izazov i nasusnu potrebu za sve koji se medijima bave.

I mladi polazici Skole, kao i iskusni novinari, aktivnim ucescem bolje sagledavaju sve mogucnosti sadasnjosti ali i sve spremnije docekuju, neki cak i samostalno kreiraju, buduce trendove u ovoj sferi zivota. Ta mogucnost, spoznaje i kreacije, nije svojstvena ovdasnjem skolstvu. Cak ni visokoskolskom usavrsavanju novinara. Upravo zato originalnost i svrsishodnost ove ideje doprinose jos vise njenom kvalitetu.

Znacaj ove misije, kao i ovakvog, prakticnog a modernog pristupa novim mogucnostima komunikacije, prepoznalo je i republicko Ministarstvo kulture, odlucivsi da stipendira odredjen broj polaznika Skole.  Druga generacija polaznika vec je zakoracila u nove vode, zeljno da spremno docekujua ono sto Sutra neminovno donosi.

Da li ces u trecoj generaciji biti i ti?

Blogeri i obicni mediji

Priprema za intervju sa g. Slavoljubom Kacarevicem, glavnim urednikom onlajn-casopisa “Balkan Magazin”

Saznati vise o sagovorniku - biografija (razgovori sa kolegama, mojim/njegovim, pres-kliping (online, jer vremena za vise od toga nema);

Saznati vise o temi: procitati detaljno Balkan Magazin, analizirati odabir rubrika, analizirati sadrzaj rubrika

INTERVJU

Vrsta intervjua: portret/sa temom

Pitanja: 1) biografska, 2) poslovna

1-a: Javnost vas zna kao “barda srpskog novinarstva”. Mozete li za mladje generacije da pojasnite kako ste stekli to priznanje, odnosno koji put ste prosli da biste od novinara dosli u situaciju da Vas - intervjuisu drugi?

1-b: Koliko je Vase prethodno steceno znanje uticalo na kvalitet Vaseg rada, a koliko je znacajno iskustvo?

2-a: Posle visedecenijskog rada u srpskom novinarstvu, odlucili ste se da pokrenete svoj e-magazin. Zasto bas taj vid novinarskog izrazavanja?

2-b: Cemu cete, tematski, teziti u svom elektronskom casopisu, a cemu kao cilju “Balkan Magazina”?

2-v: (Ukoliko je sagovornik detaljnije spominjao sadrzaj Balkan Magazina, ovo pitanje se preskace)
Vas Balkan Magazin kao prvu svoju rubriku ima ”Danasnje novine”. Da li ce i ubuduce pisanja drugih biti primarna informacija Balkan Magazina?

2-g: I za kraj, mozete li nam reci sledece: 2003. godine Vam je, kao uredniku lista Glas Javnosti, zapaljen automobil. Mislite li da se, ikome u Srbiji, moze tako nesto desiti - zbog pisanja na internetu?

Lepo kaze profesor knjizevnosti Dzon Kiting kada god se pred zbunjenim ucenicima, usred casa, popne na svoju katedru:

- Stojim na ovom stolu da bih sebe podsecao da moramo iznova i iznova stvari posmatrati iz drugog ugla.

Tako sam i ja poceo, jos kao djace, da stojim na stolu. Tek da bih gledao svet iz drugog ugla. I, poceo sam da pisem predstave jos u uvodnim razredima osnovne skole. Da reziram u zavrsnim razredima. Svoje tekstove. Da pisem za novine kao tinejdzer, da pisem u prvim internet informatorima o danima u kojima smo, kao studenti, mislili da smo najveci i najhrabriji na svetu. Potom su dosli dani pisanja za sebe, a onda godine pisanja - za druge.

Cim je doslo vreme je da se ponovo popnem na sto, osmotrivsi svet oko sebe video sam novu mogucnost. Onu, u kojoj cu bolje raditi stvari koje volim da radim. Tako i nastade ovaj delic interneta, mali plac Dobre nade.

(Kad vec moze da postoji takav Rt, sto ja ne bih imao i svoj plac? )

Nije tesko biti novinar. Bar u ovoj zemlji. Tesko je priznati da ista ta zemlja ima veoma malo kvalitetnih novinara. A najteze je sebi priznati da ne spadas u te.

I onda krene preispitivanje…  ”Volis da pises? Umes da zapazas detalje? Da uvidjas sustinu? Da je, hrabro, iznosis pred druge?”

Znam, znam.. cak i ako su svi odgovori na ova pitanja potvrdni, to ne znaci da sam dobar novinar. Samo znaci da imam preduslove za to.

Upravo zato i resih da talente umnozim. Bas u ovoj skoli.