Web novinarstvo

Zbog oštrine pera i tuposti politike, nikada - ni u davnoj, ni u nedavnoj prošlosti - nije bilo lako biti novinar. A izvesno je da vam neće biti lako ni ubuduće - doduše ne iz političkih, već iz zanatskih razloga. To znam kao potomak dvoje uglednih novinara - i sama bivši novinar - i kao neko blizak svima vama i ubuduće, po zajedničkom zanatu pisanja - pisanja za Veb.

Novinari su uvek bivali posebni ljudi, terani nagonom da provere, upotpune i razjasne, pa masovno proslede informacije koje poseduju. Bolje obavešteni od drugih, behu to ljudi puni podataka, ne baš studiozni i strpljivi (jer za to nisu imali vremena). Hitro su vršili uviđaj, nalazili sličnosti u naoko nevezanim temama, munjevito analizirali i sklapali sliku. Živeli su od razotkrivanja problema i znali više neprijatnih istina nego većina, pa su bivali bez iluzija i malo ko od njih bi bio entuzijasta bilo čega - sem svega lošeg po zdravlje.

U stalnoj trci za svim što je novo, novinari su imali pouzdanu podršku - urednike, lektore, dokumentaciju, tehniku - i zato su svakodnevno postizali objavljive rezultate. Morali su da budu i fizički i duševno izdržljivi zbog napetosti u poslu, a nju su na dugi rok mogli da podnesu samo pojedinci van standarda.

Tu otpornost novinarima nije davala čvrstina, već fleksibilnost. Ona ih je činila i sklonim empatiji. Blagoglagoljivi, neposredni, brzo bi gradili kontakte, ali i trajno čuvali svoje poverljive izvore i veze. Mahom ekstrovertni, svakodnevno su uživo razmenjivali misli sa mnogo ljudi. I taj poriv imao je zanatsku svrhu - viđenje teme sa više strana razvijalo je objektivnost. A puna objektivnost je toliko retka da predstavlja oblik hrabrosti.

Zato su najvrsniji novinari istovremeno bivali i smeli i poštovani i popularni. Nisu štedeli nikoga - ni vlast ni podanike - pa su svakoj sredini bivali važno ogledalo. Kroz istoriju modernog doba, kako su svemoćni vladari prerastali u bezlične tehnokrate, tako su i lucidne dvorske lude postajale ugledni nezavisni novinari. Ako ikoja profesija simboliše taj razvoj, te zadimljene crno-bele industrijske vekove - to je novinarstvo. Neumitno, međutim, ti su vekovi prohujali.

Najveći izazov za vas, današnje i buduće novinare, je činjenica da već teče XXI vek - sivo doba baza podataka. Već smo otključali ljudski genom, podigli planetarnu mrežu džepnih telefona-lokatora i razvili informacionu megastrukturu sa bezbroj puta više podataka nego korisnika. Ta potpuna promena okruženja iz osnova menja i prirodu zanata novinara.Informacije dostupne javnosti sada su i detaljnije i preciznije nego ikada, a javnost ih prihvata spremnije nego ikada.

Menadžeri, konsultanti, analitičari, investitori, državni službenici, preduzetnici - svi oni u svojim oblastima svakodnevno prate stručne dnevne biltene, nedeljne preglede i kvartalne izveštaje. Nije slučajno što tradicionalni mediji ubrzano gube publiku, jer ima sve manje potrebe za njihovom suštinom - da javnosti protumače proverene podatke u koje su jedini imali uvid. Informacije su sada svima dostupne, neobrađene kao sirovine.

Danas svaki korisnik Interneta ima pristup nesravnjivo većem korpusu podataka nego što je i najobavešteniji novinar ranije mogao da ima. Zato novinari danas ne mogu da svaštare, već moraju da se posvete važnim oblastima i da u njima postanu studiozni i strpljivi eksperti, to jest da razviju sposobnost da pribave i procesuju najveći broj podataka o nekoj temi najvećom brzinom - preko brzih i pouzdanih veza, i oflajn i onlajn.

Nalaženje tema više ne zavisi samo od ‘novinarskog nosa’. Mnoge ozbiljne tajne u današnje doba razotrkrivaju neki drugi ljudi - insajderi, autsajderi, opozicionari, tračeri. Ako u reci ima zlata, svako može da ga nađe filtrirajući vodu - ali grumenje zlata nalaze samo oni najsmireniji, najuporniji i najstrpljiviji. Jednako je u novinarstvu - samo novinari su obavezni da pri objavljivanju informacija budu objektivni, uzdržani i argumentovani. Ni u najdrastičnijim situacijama ne smeju da nastupaju emotivno, dok u praksi svi drugi smeju svakoga javno da vređaju ili kleveću, zaštićeni anonimnošću ili drugom vrstom imuniteta.

Sem možda u najzabitijim krajevima, svi novinari danas već odavno pišu onlajn, makar i im tekstovi bili namenjeni isključivo štampanju. Omogućivši im da sadržaj svojih tekstova kucaju direktno u računare, mediji su se, radi ubrzanja proizvodnog procesa, usput odrekli i dobrog dela tehničke podrške novinarima. Stručno lektorisanje, bilo u štampi ili u elektronskim medijima, danas je očigledno napušteno. Kopači novinarskog zlata moraju sada, kako znaju i umeju, sami svoje zlato i da obrađuju za prodaju.

Kako se od informativne sirovine sačinjava valjan novinarski proizvod, suštinsko je pitanje. Ako pogledamo kako je sve počelo - od zvaničnih glasnika, koji bi čitali vladarske odluke okupljenim meštanima - jasno je da se informisanje javnosti oduvek zasnivalo na veštini retkih pojedinaca koji su - za razliku od puka - znali zanat pisanja i čitanja. Opšte razumevanje novosti zavisilo je od sposobnosti autora da sroče razumljiv, logičan i nedvosmislen tekst i od veštine glasnika da ga razgovetno saopšte. Sve je tako i danas, samo je tada trebalo znati vešto pisati perom i mastilom i razglasiti vest širom mreže puteva, a danas treba umeti vešto pisati na računaru i proširiti informacije širom mreže računara - to jest Internetom.

Danas informacije ne šire samo novinari - one se šire skoro same, jer ih spontano i često bez provere prosleđuju hiljade korisnika, mahom bez veze sa medijima i novinarstvom. Puk se, naime, masovno opismenio, a sada i izveštio u korišćenju računarske mreže da širi informacije koje smatra važnim ili zanimljivim.

Autor fotografije je Guillermo Esteves

Ipak, od kad je sveta i veka, po radu se majstor poznaje, pa će se tako i dobri novinari uvek poznavati po vešto sročenom, jasno napisanom infomativnom sadržaju, ma kako se on publici plasirao.

Pravila dobrog pisanja koja su važila nekada samo delimično važe i sada, a neka nova pravila pisanja su, zbog primene računara, postala jednako važna - ako ne i važnija.

Ako ste dakle stvarno spremni na uvek težak novinarski zanat, ako ste voljni da preuzmete na sebe odgovorni posao informisanja javnosti, da strpljivo tražite, uporno filtrirate, pažljivo obrađujete i uspešno plasirate informativno zlato, najbolji među vama savladaće i stroga pravila pisanja za Internet, kao informativni filigran. Neće vam biti lako, ali će vaši novinarski radovi uvek da sijaju izuzetnim sjajem, nadaleko.

Autor teksta je Maja Vujović. Ona je trener, konsultant i publicista na teme komunikacija i medija, a njena elektronska knjižica Pisanje za Internet dostupna je, pod Creative Commomns licencom, preko sajta “CompassComm“.

Autor veb-sličice je Marco Raaphorst.